beseda prelom 03

Transkripcija

1

2 2 BESEDA, Ëasopis za kulturu Broj 3, Godina III Yubyana, decembar 2003 IzdavaË: DRU TVO SRPSKA ZAJEDNICA Komenskega 7, Yubyana Tel: , faks: ; e-poπta: Glavni urednik Dragan RadoniÊ Redakcija: Vesna MiletiÊ, uro Blagojev, Radmila Hrwak, Duπan JovanoviÊ, Dragan Galetin, Marko JovanoviÊ, Dragan Krpan Saradnici: Dr. Miran Komac, Dr. Danica PetroviÊ, Saπa KneæeviÊ, Mile MiletiÊ, Maja MiletiÊ, Miloπ SimiÊ Lektor: MiÊa ÆivkoviÊ Korektura: MiÊa ÆivkoviÊ, Dragan Galetin, Vesna MiletiÊ, Naslovna strana: Vasilije uroviê, Dragan RadoniÊ, Dragiπa LazoviÊ TehniËki urednik: Dragan RadoniÊ TehniËka realizacija: Dragan RadoniÊ, Duπan JovanoviÊ, MiÊa ÆivkoviÊ, Miloπ SimiÊ, Saπa KneæeviÊ Za izdavaëa: Vesna MiletiÊ Sponzori: Svi autori, saradnici i ekipa koja je pripremila i realizovala ovaj broj Tiraæ: 500 primeraka Priprema za πtampu: Delo Repro, d.o.o. tampa: Mond grafika ISSN Besedu je finansijski pomoglo Ministrstvo za kulturu Republike Slovenije

3 3 TRE I BROJ BESEDE I pored æeye da se BESEDA ËeπÊe pojavyuje pred Vama, za sada nismo u moguênosti da tu æeyu i ostvarimo. TreÊi broj opet izlazi posle godinu dana i ta periodika Êe verovatno potrajati joπ neko vreme. Pa ipak, pred Vama je onaj broj za koji se zna da je kritiëan jer se mnogi Ëasopisi ovoga tipa tu ugase. Nadamo se da Êe uz Vaπu pomoê BESE- DA poæiveti duæe pa makar i kao godiπwak. Raduje nas da su mnogi od Vas veê neko vreme nestrpyivi u iπëekivawu treêeg broja. Pa evo, treêi broj je pred Vama! U ovom broju predstavyamo Vam dva prikaza rezultata zadweg popisa stanovniπtva u Sloveniji i naπeg mesta u wemu. ImajuÊi u vidu obiye i raznolikost podataka koji proizilaze iz prikaza, smatrali smo da ih treba πtampati. Vama, koji ste o Savindanu bili spreëeni da budete sa nama, donosimo sveëanu besedu sa Svetosavske akademije odræane januara 2003 u Yubyani u organizaciji Druπtva Srpska zajednica. TreÊi, zadwi nastavak LETOPISA SRPSKE CRKVENE PRAVOSLAVNE OP TINE U YUBYANI potrudili smo se da obogatimo retkim fotografijama koje Êe Vas, nadamo se, obradovati. Smatramo da su Valvazorovi zapisi o Srbima na tlu danaπwe Slovenije izuzetno dragoceni, pa Vam u ovom broju jedan wihov deo obelodawujemo. ImajuÊi u vidu da su pisani u XVII veku, autentiëan su prilog dokazivawu naπe autohtonosti na ovim prostorima. U sledeêim brojevima potrudiêemo se da Vam prezentujemo joπ neki od wegovih svedoëewa o Srbima u ondaπwoj Krawskoj. Autoritetima prepuπtamo da se o tim svedoëewima kritiëki izjasne.

4 Umesto uvodnika 4 U srpskim vojskama je bilo nesrpskih oficira. Jedan od wih je i general turm. Feldmarπal Svetozar BorojeviÊ fon Bojna, Srbin, bio je u Prvom svetskom ratu jedan od najcewenijih i najzasluænijih austrougarskih oficira. Sudbina se po ko zna koji put poigrala sa Ëovekom. Bio je odliëan profesionalac i Ëastan Ëovek. O wemu piπemo u DOKU- MENTIMA. O jeziku je Ëlanak napisao pokojni inæewer Vasilije uroviê, Ëlan Crkvenog odbora u Yubyani i Ëlan naπeg druπtva. Bio je veliki erudita, nezamenyiv prijatey, dosledan i Ëastan u svakom pogledu, pun ideja koje su nas ostavyale bez daha. Donosimo Vam jedno od wegovih razmiπyawa. Prvo beogradsko pevaëko druπtvo je ove godine slavilo redak i za naπu kulturu znaëajan jubilej. O tome piπe dr Danica PetroviÊ koja je nasledila dr Dimitrija StefanoviÊa u voappleewu Muzikoloπkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Verujemo da Êe sadræaj rubrike DUHOVNO BLAGO da Vam obogati doëek i proslavu BoæiÊa. Kao ni u prethodnim brojevima, ni sada nismo mogli bez naπe pesme. Pesmama Vas upoznajemo sa Nebojπom IgwatoviÊem iz KoËevja, seniorom meappleu naπim pesnicia koji na ovim prostorima piπu srpskom reëju. Druπtvo Srpska zajednica je i ove godine bilo vredno i ostvarilo je puno uspeπnih projekata. Smatramo da je autorsko veëe Miloπa SimiÊa jedno od naπih znaëajnijih ostvarewa, pa broj zakyuëujemo sa osvrtom na taj hvale vredan koncert. Redakcija

5 5 PRIKAZI Miran Komac SRBI V SLOVENIJI 1 Migracijski procesi med Slovenijo in ostalimi podroœji Jugoslavije so se odvijali v celotnem obdobju njenega obstoja. Œe za obdobje med obema vojnama velja, da so bili migracijski procesi øibki, pa je bilo obdobje po drugi svetovni vojni mnogo bolj dinamiœno. Rekonstrukcija migracijskih procesov na podroœju Slovenije po letu pokaæe, da so priselitve rahlo naraøœale do prve polovice sedemdesetih let. Sledi rahel zastoj, ki je bil le»uvod v najbolj intenzivno priseljevanje v Slovenijo v drugi polovici sedemdesetih let«. 3 Povsem natanœnih podatkov o migracijskih procesih po drugi svetovni vojni nimamo. Po mnenju analitikov statistiœnega gradiva, podatki o migracijskih procesih (iz redne statistike) v obdobju 1945 (oz.1954)-1990 naj ne bi prikazovali celovite slike migracijskih procesov. Ti tokovi naj bi bili obseænejøi od øtevilk, ki jih je zabeleæila uradna redna statistika. Trditev se zdi smiselna, saj so do leta 1990 migracijski tokovi potekali znotraj 1 Priœujoœi prispevek je nadaljevanje æe objavljenih prispevkih o Srbih v Sloveniji. Za celovito sliko o tej problematiki velja zato upoøtevati æe zapisano v œlankih: Komac, Miran. Srbi u Sloveniji. V: Petroviå, Vladimir (ur.). Srbi u Sloveniji : zbornik radova sa konferencije odræane 8. i 9. juna Beograd: Svetska srpska zajednica, 1997, str Komac, Miran. Srbska skupnost v Sloveniji: statistiœna slika. Razpr. gradivo - Inøt. nar. vpraø. (1990), 1997, øt. 32, str , tabele Komac, Miran. Srpska zajednica u Sloveniji. Beseda (Ljubl.), 2000, letn. 1, øt. 1, str Natanœnih podatkov o migracijskih tokovih do leta 1954 ni. Register prebivalstva, ki bi nudil osnovne tekoœe podatke o selitvenih tokovih je bil vzpostavljen leta 1954, vendar so strokovnjaki prepriœani, da so podatki kredibilni øele od leta 1955 dalje. Glej tudi: Danilo Dolenc, Migracije iz obmoœij nekdanje Jugoslavije v Slovenijo in njih socio-geografski uœinki. (magistrsko delo). Univerza v Ljubljani, FF, J. Malaœiœ, isti vir, str. 305

6 Prikazi 6 skupne dræave in verjeti je, da mnogi migranti preprosto niso prijavili svoj prihod v imigrantsko okolje. Za naøo razpravo je pomembna ugotovitev, da so migracijski procesi spreminjali narodno sestavo prebivalstva Slovenije. Odstotek tistih, ki so se opredelili kot Slovenci je ob popisu leta 1953 znaøal 96.52% prebivalcev SR Slovenije; leta 1961: 96.65%; leta 1971: 94.04%; leta 1981 znaøal 90.77% in leta %. Ob popisu leta 2002 je deleæ prebivalcev Slovenije, ki so se opredelili kot Slovenci znaøal 83.06%. Deleæ Srbov v celotnem øtevilu prebivalstva Slovenije je ob posameznih popisih prebivalstva znaøal: leta 1953: 0.77%; leta 1961: 0.86%; leta 1971: 1.20%; leta 1981: 2.27%; leta 1991: 2.48% in leta 2002: 1.96%. Podatki popisa 2002 kaæejo, da je na dan popisa æivelo v Sloveniji oseb, 7.7% prebivalstva republike Slovenije, ki so se v Slovenijo priselile iz obmoœja bivøe skupne jugoslovanske dræave, oziroma dræav naslednic. Preteæni del imigrantov, skoraj 85% ( oseb), je priøel v Slovenijo pred letom Preostalih 15% ( oseb) pa je sad imigracije v desetletju Najveœji imigrantski kontingent (do leta 1990) je priøel v Slovenijo iz Bosne in Hercegovine (pribliæno 43% vseh priseljenih v obdobju do leta 1991) iz Hrvaøke 35%, Jugoslavije (vkljuœene so Vojvodina, oæja Srbija, Kosovo in Œrna Gora) 18% in iz Makedonije 3%. Zelo sorodne trende je mogoœe opaziti tudi v obdobju po letu Od skupnega øtevila imigrantov je iz Bosne in Hercegovine priølo skoraj 55% (12.661) imigrantskega kontingenta, sledi Hrvaøka 19% (4.551 oseba), Jugoslavija 16% (3.900) in Makedonija s pribliæno 9% (2.133 oseb). Dobra polovica imigrantov se je priselila v obdobju Ostali pa so skoraj proporcionalno razporejeni na obdobja pred letom 1970, oziroma na obdobje po osamosvojitvi. Takøen razpored je tudi»bioloøko naraven«preteæni del populacije, ki je priøla v Slovenijo v petdesetih in øestdesetih je v poznih devetdesetih letih»bioloøko dozorel«. Umrljivost znotraj te populacije pa je obiœajno viøja kot pri mlajøih populacijah. Od celotnega øtevila imigrantov ( oseb) je dræavljanstvo Republike Slovenije imelo oseb, preostali (31.263) so imeli status tujca, so bili brez dræavljanstva ali so bili uvrøœeni pod oznako neznano. Zapisali smo æe, da se je do osamosvojitve v Slovenijo priselilo

7 7 Prikazi oseb, od tega jih je ob popisu imelo (88.7%) dræavljanstvo Republike Slovenije, preostalih pa je imelo status tujca, so bili brez dræavljanstva ali so bili uvrøœeni v kategorijo neznano. V obdobju se je v Slovenijo priselilo oseb, jih ima dræavljanstvo republike Slovenije, ostali pa imajo status tujca, so brez dræavljanstva ali pa so bili uvrøœeni v kategorijo neznano. Najveœ priseljenega prebivalstva je v zadnjem desetletju prejønjega stoletja priølo v Slovenijo iz Bosne in Hercegovine (54.4%). Podatek je»naraven«. Vojne vihre so mnoge prebivalce pognale v izgnanstvo. Zdi se, da so v Slovenijo prihajali v prvi vrsti Muslimani (Boønjaki), saj so se Srbi in Hrvati poveœini umaknili v svoje»matiœne«domovine. Dokaj visok je tudi odstotek Hrvatov in Albancev. Srbov se je v obravnavanem desetletju priselilo Najveœ iz BiH (954), iz ZRJ (542) in iz Hrvaøke 225. IV. ETNIŒNO ŒIØŒENJE PO LETU 1990: DA ALI NE? Vœasih se iz razliœnih virov sliøi, da je Slovenija po letu 1991 izvedla»etniœno œiøœenje«4. Popisni rezultati NE potrjujejo tovrstnih trditev. Primerjava rezultatov popisa prebivalstva leta 1991 in leta 2002 pokaæe, da je ob popisu leta 2002 v Sloveniji øe vedno æivelo 86.34% (1, ) oseb, ki so v Sloveniji æivele tudi leta Razporeditev prebivalstva po narodni pripadnosti pokaæe, da je ob popisu 2002 æivelo v Sloveniji øe 87.28% (1, ) oseb, ki so se leta 1991 opredelili kot Slovenci, 71.98% (2.544) Albancev, 77.64% (3369) Œrnogorcev, 83.26% (44.025) Hrvatov, 79.7% (3.484) Makedoncev, 86.04% (22.867) Muslimanov, 74.4% (35.272) Srbov in 80.5% (9.726) tistih, ki so se leta 1991 opredelili kot Jugoslovani. Zanimivo je tudi razpravljanje o»narodni«sestavi novih kategorij, ki so bile uvrøœene v rubriko»narodno neopredeljeni«: Bosanci, niso æeleli odgovoriti in neznano. Iz primerjave podatkov popisa leta 1991 in 2002 je mogoœe razbrati, da je bilo le 50% tistih, ki so se opredelili kot Bosanci leta 2002 (teh je 8.062) popisanih tudi ob popisu leta Ostali so bodisi rojeni po letu 1991 (in so se zanje opredelili starøi) ali pa so se v Slovenijo priselili po letu Med prebivalstvom, ki je bilo najdeno v 4 Neva Miklavœiœ Predan, Nedjeljni vjesnik, , str. 11.

8 Prikazi 8 obeh popisih in so se ob popisu leta 2002 opredelili kot Bosanci (4059), se jih je ob popisu leta 1991 dobra polovica opredelila za Muslimane (51.7%), 13% za Srbe in 5.8% za Jugoslovane. Nekoliko drugaœna je slika pri kategoriji»niso æeleli odgovoriti«. Skoraj 80% (38.568) tistih, ki so ob popisu leta 2002 izjavili, da na vpraøanje o narodni pripadnosti ne æelijo odgovoriti (vseh, ki na vpraøanje niso æeleli odgovoriti je ), je bilo zajetih tudi v popisu leta Zanimiva je»narodna«sestava te statistiœne kategorije. Med prebivalstvom, ki je bilo najdeno v obeh popisih, in je ob popisu leta 2002 izjavilo, da na vpraøanje o narodni pripadnosti ne æelijo odgovoriti (teh je bilo oseb), jih je ob popisu leta 1991 kar 60% izjavilo, da so Slovenci. Omembe vredni so øe premiki pri Hrvatih (8.5%), Muslimanih (4.4%), Srbih (9.7%) in pri kategoriji Jugoslovani (3.5%). Ob popisu leta 2002 je bilo znotraj kategorije neznano najdeno 78% oseb (99.146), ki so bile popisane tudi ob popisu leta Po»narodni«pripadnosti se je ogromna veœina tistih, ki so bili ob popisu leta 2002 uvrøœeni v kategorijo neznano leta 1991 opredelila kot Slovenci 85%, oseb. Razporeditev znotraj ostalih narodnostnih kategorij je podobna razporeditvi znotraj kategorije»niso æeleli odgovoriti«: Hrvati 3%, Muslimani 1.7%, Srbi 3.1% in Jugoslovani 0.8%. Koliko pripadnikov narodov, ki so leta 1991 æiveli v Sloveniji se je odselilo v zadnjem desetletju, je praktiœno nemogoœe ugotoviti. Podatkov o narodni pripadnosti odseljenih NI! Œe pa æe obstajajo (torej podatki iz redne statistike), pa je z njimi potrebno ravnati zelo pazljivo. Za celovito oceno selitvenih tokov in poslediœno, ocenjevanje rasti/upada øtevila posameznih narodnih skupin, bi morali poznati øe natanœne podatke o nataliteti in mortaliteti pri posameznih narodnih populacijah. Upoøtevati je paœ potrebno dejstvo, da se tudi te skupnosti niso»uspele izogniti«procesom umiranja. 5 Tudi teh podatkov NI na razpolago. O vplivu mortalitete na øtevilo pripadnikov posameznih skupin lahko samo øpekuliramo. Na primer, stopnja mortalitete je pri vseh narodnih skupinah podobna. Toda takøno razmiøljanje bi bilo v nasprotju s podatkom, ki pravi, da se je v Slovenijo priseljevalo predvsem mlado prebivalstvo. Kot ugovor na zapisano bi morda nekdo dodal, da se je priseljevalo veœi- 5 Umrljivost oziroma mera umrljivosti ali mortalitete je kazalec, ki nam pove kakøen deleæ populacije je umrl v doloœenem œasovnem obdobju. Sploøna stopnja umrljivosti (vsi umrli/prebivalstvo)* 1000 [ ] ) v Sloveniji znaøa med 8 9/1000, veœja je pri moøkih (11 12/1000) kot pri æenskah (6 7/1000).

9 9 Prikazi noma moøko prebivalstvo, za katerega statistiœni podatki pravijo, da doœakajo krajøo æivljenjsko dobo kot æenske. Kakorkoli æe, po nekaterih ocenah naj bi v zadnjem desetletju odølo iz Slovenije pribliæno oseb neslovenske narodnosti. Odstotki nihajo od skupine do skupine. Najveœ naj bi odølo Srbov in Œrnogorcev, najmanj Boønjakov (Muslimanov) in Hrvatov. Moœan je tudi osip Albanske populacije. Verjetno gre vzroke zmanjøanja albanske populacije v prvi vrsti iskati med ekonomskimi razlogi. Razlage odhajanja neslovenskih populacij iz Slovenije se zdijo sprejemljive, œe vemo, da so iz Slovenije odøli mnogi pripadniki JLA in njihovi druæinski œlani ter tisti pripadniki narodov in narodnosti bivøe skupne dræave, ki se z osamosvojitvijo Slovenije niso strinjali in nove dræavne tvorbe niso sprejeli kot»nove domovine«; oziroma so menili, da bo æivljenje v novi dræavni in politiœno-socialni druæbeni tvorbi radikalno vplivalo na poslabøanje njihovega druæbenega statusa in æivljenjskega standarda. Pri obravnavanju problema rodnosti priseljenega prebivalstva»ni glavni problem dostopnost kvantitativnih podatkov, paœ pa metodoloøka neustreznost oziroma nedoslednost virov (popis in statistika rojstev), ki ne omogoœa loœevanja rodnosti v izvornem obmoœju ter rodnosti v novem, priseljenskem okolju. Œe izraœunavamo rodnost iz popisnih podatkov, so v øtevilu æivorojenih otrok zajeta tudi rojstva pred priselitvijo v Slovenijo. Ker se je pomemben deleæ æensk v Slovenijo priselil øele po rojstvu prvega oziroma celo veœ otrok, so podatki o rodnosti neavtohtonega prebivalstva v Sloveniji precenjeni. Posamezne æenske so se v Slovenijo priselile celo po koncu svojega fertilnega obdobja (zlasti to velja za begunsko populacijo devetdesetih let). Kazalniki rodnosti po posameznih narodnih skupinah æensk, kot jih je mogoœe razbrati iz popisa 2002, pokaæejo naslednjo sliko:

10 Prikazi 10 Tabela øt. 6: Kazalniki rodnosti po narodnostnih skupinah æensk, Slovenija, popis Narodnost Povpreœno øtevilo æivorojenih Celotna rodnost otrok na æensko, staro 15+ Vse æenske priseljene Vse æenske priseljene ob priselitvi stare 35+ SKUPAJ Slovenke Albanke Boønjakinje Œrnogorke Hrvatice Makedonke Srbkinje Bosanke neopredeljene Niso æelele odgovoriti Kakorkoli obraœamo øtevilke velja, da imajo Srbkinje najniæjo rodnost. Za celovito analizo moænih vzrokov zmanjøevanja øtevila pripadnikov ne-slovenskih narodnih populacij je vsem naøtetim potrebno dodati øe enega prehajanje prebivalcev Slovenije od ene narodne skupine k drugi! Primerjava popisnih rezultatov med popisoma leta 1991 in 2002 pokaæe, da je prehajanje iz ene narodne skupine k drugi obœi pojav. Res pa je, da prevladuje»prehajanje«neslovenskih populacij k Slovencem. Nekaj primerov: od skupnega øtevila oseb, ki so se ob popisu leta 1991 opredelili kot Hrvati, se jih je ob popisu 2002 kar opredelilo za Slovence, 271 za Srbe, 172 za Bosance, 201 oseba se je opredelila po regionalni pripadnosti in kar jih na vpraøanje o narodni pripadnosti ni æelelo odgovoriti. Podobne trende je mogoœe zaznati tudi pri srbski skupnosti. Od oseb, ki so ob popisu 1991 izjavile, da so Srbi, jih je ob popisu 2002, izjavilo, da so Slovenci, 148 se jih je opredelilo za Boønjake, 6 Danilo Dolenc: Migracije iz obmoœja nekdanje Jugoslavije v Slovenijo in njih sociogeografski uœinki. (Magistrsko delo). Univerza v Ljubljani, FF, 2003, str. 122.

11 11 Prikazi 169 za Hrvate, 533 za Bosance, pa jih na vpraøanje o narodni pripadnosti ni æelelo odgovoriti. Primerjava obeh popisov pokaæe, da se je»narodnostno spreobrnil«tudi del tistih, ki so se leta 1991 opredelili kot Slovenci. Ob popisu 2002 se jih je za Boønjake opredelilo 294, za Hrvate 2.296, za Muslimane 175, Srbe 868 in 154 za Bosance. Kar pa jih na vpraøanje o narodni pripadnosti ni æelelo odgovoriti. O vzrokih za te prehode seveda lahko le ugibamo. Poleg tega pa velja ponovno opozoriti na razloge, ki so privedli do enormnega poveœanja kategorije»neznano«. Da prav obseænih procesov emigriranja iz Slovenije ni bilo je mogoœe pokazati øe z drugimi podatki; na primer s podatki o materinem jeziku, ki jih bomo navedli v nadaljevanju. Pred tem pa si velja pogledati øe rezultate popisa prebivalstva leta 2002, ki govorijo o kraju rojstva in narodni pripadnosti. Podatki popisa leta 2002 (kraj rojstva in narodna pripadnost) razkrivajo podobno sliko, kot popis leta Ogromna veœina prebivalstva Republike Slovenije, ki se opredeljuje po narodni pripadnosti drugaœe kot Slovenci, je bila rojena izven Slovenije. V Sloveniji je bila rojena le 1/3 populacije, ki se ne opredeljujejo kot Slovenci ali kot pripadniki»klasiœnih«narodnih manjøin. Najveœ neslovenskega prebivalstva je bilo rojenega v Bosni in Hercegovini, sledijo Hrvaøka in Jugoslavija. Dve opombi velja øe dopisati. Najprej, iz podroœij bivøe skupne dræave se priseljujejo tudi Slovenci. Rezultati popisa kaæejo, da predstavljajo priseljeni Slovenci pribliæno 20% vseh priseljenih v Slovenijo. In drugiœ, disperzirano izvorno okolje srbske populacije. Œe za ostale neslovenske populacije velja, da jih najveœ prihaja iz»matiœne«dræave, pa za Srbe velja, da jih najveœ prihaja iz Bosne in Hercegovine, nato iz Jugoslavije, pomemben pa je tudi deleæ rojenih na Hrvaøkem. Med vsemi podatki je vreden omembe øe odgovor»niso æeleli odgovoriti«. Katera populacija se»skriva«znotraj kar obseænega øtevila oseb? Glede na to, da so v veliki veœini rojeni v Sloveniji (74%) bi bilo moæno sklepati, da gre za skupino»narodnostno indiferentnih«slovencev. Morda pa se znotraj tega øtevila skriva del tiste neslovenske populacije, ki se iz razliœnih razlogov ne æeli javno narodnostno opredeljevati. Morda pa se v tem øtevilu»skrivajo«pripadniki druge generacije ali tretje generacije imigrantov, ki øe vedno»begajo«med kulturo starøev in identiteto okolja.

12 Prikazi 12 Za razpravo o etniœni pestrosti slovenske druæbe so, zaradi spremenjene metodologije zajema podatkov o narodni pripadnosti, nadvse pomembni podatki o materinem jeziku 7. Morda je celo pomembnejøi od odgovora na vpraøanje o narodni pripadnosti. Odgovor na vpraøanje o maternem jeziku je bil namreœ obvezen. Zato je deleæ neznanih odgovorov razmeroma majhen, le 2.7% ali oseb. V primerjavi s popisom 1991 se je deleæ neznanih odgovorov poveœal za pol odstotne toœke. Prebivalstvo Republike Slovenije je po podatkih popisa 2002 po maternem jeziku, zelo homogeno slovenøœina je materni jezik 87.7% prebivalstva Slovenije. Sledijo»hrvaøki (2.8%), srbsko-hrvaøki (1.8%), srbski in bosanski (1.6% vsaka). Deleæ prebivalstva, katerega materni jezik je drugaœen od æe omenjenih, znaøa le 1.8%. Med leti 1991 in 2002 se je øtevilo prebivalstva s slovenskim maternim jezikom poveœalo za , odstotek pa zmanjøal za 0.6 odstotne toœke. To je v primerjavi z obdobjema in zelo majhno zniæanje (2.7 in 3.2 odstotne toœke). V sestavi prebivalstva Slovenije po maternem jeziku so se med leti 1991 in 2002 dogajale najveœje spremembe v okviru nekdanjega srbohrvaøkega jezika. Zmanjøalo se je øtevilo tistih, katerih materni jezik je srbsko-hrvaøki in hrvaøko-srbski, poveœalo pa øtevilo tistih, katerih materni jezik je srbski, hrvaøki, œrnogorski ali bosanski. Œrnogorskega in bosanskega jezika klasifikacija iz leta 1991 ni poznala. Veœina tistih, ki se je leta 2002 odloœila za œrnogorski ali bosanski jezik, teh je bilo , se je leta 1991 opredelila za srbsko-hrvaøkega.«8 7 V metodoloøkih pojasnilih Popisa 2002 je pri kategoriji materni jezik zapisano naslednje pojasnilo: Materni jezik je definiran kot jezik, ki se ga je oseba nauœila v zgodnjem otroøtvu v krogu druæine oziroma drugem primarnem okolju, kadar je otrok æivel pri sorodnikih, v domovih ipd. Œe se je oseba v zgodnjem otroøtvu nauœila veœ jezikov, je to jezik, za katerega oseba meni, da je njen materni jezik. Z nastankom samostojnih dræav na ozemlju nekdanje Jugoslavije so se spremenila tudi imena jezikov. Tako je v Hrvaøki v rabi hrvaøki jezik, v Zvezni republiki Jugoslaviji srbski jezik, v Bosni in Hercegovini bosanski, hrvaøki in srbski jezik. V Œrni gori je uradni jezik srbøœina ijekavskega tipa, œeprav se v praksi uporablja tudi ime œrnogorski jezik. Vsaka popisana oseba se je lahko svobodno odloœila o maternem jeziku. Zato je bila klasifikacija, ki je veljala v preteklih popisih, dopolnjena z novimi odgovori, med katerimi so tudi œrnogorski, bosanski in boønjaøki jezik. Podatki o bosanskem in boønjaøkem jeziku so bili zdruæeni v bosanski jezik. V klasifikaciji za prikazovanje podatkov je bil ohranjen tudi srbsko-hrvaøki jezik, ker je bil med navedenimi odgovori øe vedno zelo øtevilœen. 8 Statistiœne informacije, øt. 92/2003, SURS, Ljubljana, 2003, str. 42.

13 13 Prikazi Temeljna znaœilnost, ki jo zasledimo pri primerjavi podatkov o narodni pripadnosti in podatkov o materinem jeziku je razkorak v prid materinega jezika. Govorcev doloœenega jezika je obœutno veœ, kot pa je oseb, ki so se opredelile za pripadnost doloœenemu narodu. Najbolj opazna je razlika pri hrvaøkem narodu in hrvaøkem jeziku. Œe pri kategoriji narodna pripadnost beleæimo radikalen padec za pribliæno 33% ( oseb), pa nam kategorija»prebivalstvo po materinem jeziku«razkriva, da je govorcev hrvaøkega materinega jezika veœ, kot jih je bilo ob popisu leta Podobne razkorake, œeprav manjøe, je mogoœe zaznati tudi pri ostalih narodih in njihovih jezikih, vkljuœno s slovenskim jezikom. O vzrokih za te razkorake lahko samo ugibamo; podrobnejøa pojasnila bi namreœ prispevala le natanœnejøa kvalitativna raziskava. Morda je temu»kriva«akomodacija, morda je to zakrivanje rezultat zadræanosti veœinske populacije do izraæanja drugih komponent narodne identitete v javnosti. Kakorkoli æe, vsakrøno razpravljanje o»statistiœnem genocidu«, brez upoøtevanja obeh spremenljivk (narodne pripadnosti in materinega jezika), bi pomenilo grobo poenostavljanje rezultatov popisa Nekateri poskuøajo dileme o øtevilœnem stanju posameznih narodnih skupin»razreøevati«z vkljuœevanjem odgovorov na vpraøanje o veroizpovedi. Toda pri tej kategoriji se pojavljajo podobne teæave kot pri odgovorih na vpraøanje o narodni pripadnosti. Odgovarjanje na vpraøanje o veroizpovedi ni bilo obvezno. To moænost je izkoristilo kar 15.7% prebivalstva Republike Slovenije, zato je razprava na to tematiko bolj kot ne spekulativne narave. Ugotavljanje œlanstva v doloœeni narodni skupini s pomoœjo veroizpovedi je tudi metodoloøko moœno vpraøljivo, saj je veroizpoved transnacionalna kategorija doloœene veroizpovedi paœ ni mogoœe pripisati samo eni narodni skupini. Res pa je, da se je, na primer, preteæni del srbske populacije (78.8%), ki se je opredelila po veroizpovedi izrekla, da pripada pravoslavni veroizpovedi ter, da se je za pripadnost islamski veroizpovedi izreklo kar 87.78% tistih pripadnikov Boønjaøke, Muslimanske in Bosanske skupnosti, ki so se opredelili po veroizpovedi.

14 Prikazi 14 V. ZNAŒILNOSTI SKUPIN(E) (s posebnim poudarkom na srbski narodni skupnosti) 1. Prostorska disperzija Za razliko od klasiœnih narodnih manjøin, ki imajo bolj ali manj razpoznaven poselitveni prostor, je za imigrantske populacije znaœilna prostorska disperzija. Kraj njihovega bivanja je primarno povezan z zaposlitvijo. Tudi v slovenskem primeru je mogoœe zaznati omenjeno znaœilnost. Pripadnike imigrantskih skupnosti (in njihovih potomcev) je mogoœe najti v vseh slovenskih obœinah. Najveœje koncentracije so opazne v veœjih industrijskih in urbanih srediøœih. Najveœji deleæ neslovenskega prebivalstva je»na Jesenicah (31.0%), na katerih so veœinska neslovenska narodnost Muslimani, podobno velja tudi za Velenje (20.5%). Na Jesenicah predstavljajo Boønjaki in Muslimani skupaj skoraj 18% narodno opredeljenega prebivalstva, v Velenju pa 8%. Samo v øtirih obœinah (v Ljubljani, na Jesenicah, v Velenju in Kopru/ Capodistria) jih æivi veœ kot polovica od vseh v Sloveniji. ( ) Ker je bilo priseljevanje v Slovenijo na preteæno dobro razvita gospodarska urbana podroœja, imajo nadpovpreœen deleæ neslovenskega prebivalstva (nad 10%) poleg Maribora nekatere najveœje obœine (Ljubljana 12.9%, Kranj 11.9%, Koper/Capodistria 14.9%) ter nekatere manjøe obœine, ki so zaradi svoje industrije (oziroma premogovniøtva) potrebovale veliko nekvalificirane delovne sile (Trbovlje, Hrastnik, Træiœ vse tri obœine nekaj nad 11%).«9 Visok deleæ neslovenskega prebivalstva je tudi v vseh treh obalnih obœinah. Razlog gre iskati v procesih povojne industrializacije in nove»kolonizacije«moœno izpraznjenega obalnega pasu po letu Vse tri obalne obœine sodijo po øtevilu neslovenskega prebivalstva v sam vrh seznama slovenskih obœin. V Izoli je odstotek prebivalcev obœine, ki so se narodnostno opredelili drugaœe kot Slovenci 22%, v Kopru 20% in v Piranu. 5%. Italijansko»avtohtono«prebivalstvo, ki mu po slovenski ustavi pripada ustrezen nabor posebnih manjøinskih pravic, v nobeni obalni obœini ne predstavlja veœinske neslovenske populacije. Veœinsko neslovensko prebivalstvo so v obœini Izola Hrvati 804 oseb (6.6% narodnostno opredeljenih), Srbi 4.5% (546) in Boønjaki 4.3% (518); øele nato sledijo Italijani s 3.5% deleæem v øtevilu neslovenskega prebivalstva. Tudi v obœini Koper so veœinsko neslovensko prebivalstvo 9 Statistiœne informacije, øt. 93/2003. SURS, Ljubljana, 2003, str

15 15 Prikazi Hrvati (2193, 5.4% narodnostno opredeljenega prebivalstva), sledijo Srbi (1.693, 4.2%) in Boønjaki (1196, 2.9%). Italijansko»avtohtono«prebivalstvo øteje 712 oseb, 1.8% narodnostno opredeljenega prebivalstva. Podobno je tudi v obœini Piran: najveœji deleæ tistih, ki so se opredelili kot neslovenci predstavljajo Hrvati 810 (6.1%), sledijo Italijani (698, 5.3%) ter Srbi 435 (3.3%). Niœ nenavadnega ni, da se ob opisani etniœni sestavi pogosto pojavljajo znotraj teh skupnosti (in pri nekaterih zunanjih opazovalcih) vpraøanja o utemeljenosti obstoja velikega razkoraka med obsegom pravne zaøœite»avtohtonih«narodnih in»novih«narodnih manjøin. Srbi tvorijo izrazito urbano populacijo. Najveœ Srbov æivi v obœini Ljubljana Na obmoœju obœine Ljubljana æivi 1/3 vseh, ki so se ob popisu opredelili kot Srbi. Obseæne koncentracije so opazne øe v obœinah Kranj, Maribor, Celje, Koper, Velenje in Jesenice (glej podrobneje priloæeni tabeli in zemljevid). 2. Spolna struktura Mnoge raziskave o imigracijskih procesih v Evropi ugotavljajo, da med imigranti prve generacije prevladuje moøka populacija. Tudi v slovenskem primeru ni niœ drugaœe, kar smo ugotavljali tudi pri analizi popisa Øe najbolj se obrazcu, ki je znaœilen za»avtohtone«populacije (Slovenci, Madæari, Nemci) pribliæuje kategorija»niso æeleli odgovoriti«. Morda je tudi ta podatek skromen prispevek k potrditvi æe zapisane ugotovitve, da se znotraj te populacije najverjetneje»skriva«dobrøen del pripadnikov druge ali tretje generacije. Podobno kot za ostale priseljene skupine tudi za Srbe velja, da prevladuje moøka populacija. Toda pomemben je tudi deleæ æenske populacije. Del æenske populacije verjetno izvira iz naslova zdruæevanja druæin, toda dekleta in æene prihajajo tudi same. Tabela øt. 2: Prebivalci Srbske narodnosti, po spolu in kraju rojstva, Popis 2002 Kraj rojstva Moøki Æenske Skupaj Skupaj % Slovenija % BiH % Hrvaøka % Makedonija % Jugoslavija % Druge dræave % Skupaj %

16 Prikazi Starostna struktura V zadnjem desetletju se je prebivalstvo Slovenije postaralo. To velja za vse narodnostne kategorije. Za Slovence, Italijane in Madæare velja, da so to stare populacije. Podobna ugotovitev velja tudi za Nemce in Avstrijce. Med»novimi«manjøinami so zelo mlade populacije Albancev, Boønjakov, Muslimanov in Bosancev. Med stare populacije je moæno uvrstiti Œrnogorce in Hrvate. Makedonci so z 9.6% deleæem prebivalstva starejøega 65+ let na pragu staranja, za Srbsko populacijo pa je mogoœe ugotoviti, da je v procesu staranja (10.9%). Tabela øt. 3: Prebivalstvo Srbske narodnosti po starosti in spolu, Popis 2002 Starost Moøki Æenske Skupaj Skupaj Prebivalstvo po narodni pripadnosti in izobrazbi Rezultati popisa kaæejo, da se je izobrazbena struktura prebivalstva Slovenije v desetletju precej spremenila. Œe je imela»ob popisu 1991 øe skoraj polovica prebivalstva (47.2%) konœano le osnovno

17 17 Prikazi øolo ali manj, ima danes le øe tretjina prebivalstva najniæjo izobrazbo. Zaradi metodoloøkih razlik med Popisom 1991 (podatki so bili prevzeti iz baze, v kateri je bil upoøtevan najviøji dokonœani razred, zato so bili posamezniki z dokonœano osnovnoøolsko obveznostjo, ki je trajala manj kot 8 let, avtomatiœno razvrøœeni v kategorijo nedokonœana osnovna øola) in Popisom 2002 (podatek temelji na izjavi osebe o dokonœani osnovni øoli ob upoøtevanju trajanja osnovnoøolske obveznosti v posameznem obdobju) podatki za ti dve kategoriji niso absolutno primerljivi. Najbolj se je zmanjøalo øtevilo prebivalstva z nepopolno osnovno øolo (s 16.7% v letu 1991 na 6.3% ob Popisu 2002), nespremenjen pa ostaja deleæ prebivalstva brez izobrazbe (0.7%). Delno pa so te spremembe tudi posledica smrtnosti generacij z najniæjo izobrazbo. Zelo se je poveœal deleæ prebivalstva s konœano srednjo izobrazbo. Podatki kaæejo, da ima danes veœ kot polovica prebivalstva (54.1%) konœano poklicno, srednjo strokovno ali srednjo sploøno izobrazbo. Nekoliko veœ prebivalstva je zakljuœilo niæjo ali srednjo poklicno izobrazbo (27.2%) kot srednjo strokovno ali sploøno (26.9%). Viøjo od srednje izobrazbe ima 12.9% prebivalstva, kar je za dobre 4% veœ kot ob popisu 1991«10. Povsem natanœnih izraœunov o izobrazbeni strukturi posameznih narodnih skupin ni mogoœe pripraviti, saj kategoriji»niso æeleli odgovoriti«in»neznano«zakrivata pribliæno 10% prebivalstva Slovenije. Isti razlog onemogoœa tudi povsem zanesljivo primerjavo z rezultati popisa Dodatno omejitev pa predstavljajo tudi zgoraj omenjene metodoloøke razlike pri zajemanju podatkov o izobrazbi. Za veœinsko populacijo velja, da je prevladujoœa stopnja izobrazbe srednja øola (54.3%). Podobna ugotovitev velja øe za Œrnogorce (52.6%), Hrvate (50.8%), Makedonce (47.7%) in Srbe (51.5%). Pri Albancih, Boønjakih, Muslimanih in Bosancih pa so prevladujoœe kategorije brez izobrazbe, nepopolna osnovna øola in osnovna øola. V teh øtevilkah se kaæejo rezultati razvoja Slovenije v 70. letih, ki je temeljil na vlaganju v delovno intenzivne panoge, ki so potrebovale nizko izobraæeno delovno silo. Naœrti prestrukturiranja gospodarstva, ki so (bi) vsebovali tudi izobraæevanje preseænih delavcev, pa teh populacij niso»dosegli«. Podobna slika se pokaæe tudi pri raziskovanju drugega pola visokoøolsko izobraæenih. Visokoøolsko izobrazbo ima 7.1% tistih, ki so se opredelili kot Slovenci. Viøji odstotek visokoøolsko izobraæenih je 10 Statistiœne informacije, øt. 92/2003. SURS, Ljubljana 2003, str. 44

18 Prikazi 18 mogoœe zaslediti pri Œrnogorcih (10%), nekaj niæji kot pri veœinski populaciji je odstotek visokoøolsko izobraæenih pri Makedoncih (6.6%), Hrvatih (5.9%) in Srbih (4.8%). Daleœ najniæje deleæe visokoøolsko izobraæenega prebivalstva je pri Albancih (1.7%), Boønjakih (1.3%), Muslimanih (0.5%) in tistih, ki so izjavili, da so Bosanci (1.3%). Bati se je, da bodo te populacije v druæbi, ki vsaj teoretiœno temelji na znanju, najbolj razvojno ogroæene. V tem primeru bi se prav lahko tudi tem populacijam pripetil»romski sindrom«. Skupino bomo prepoznavali kot socialni problem in ne kot kulturni fenomen. In øe opomba o kategoriji»niso æeleli odgovoriti«. Pri razpravi o narodni pripadnosti smo navedli, da je bil preteæni del tistih, ki na vpraøanje niso æeleli odgovoriti, rojen v Sloveniji. Z veliko verjetnostjo je mogoœe trditi, da to kategorijo tvorijo predvsem pripadniki druge generacije. Imajo relativno ugodno izobrazbeno strukturo, med njimi pa je tudi nadpovpreœno øtevilo magistrov in doktorjev znanosti. Je to morda populacija, ki se æe»pripravlja«na prestop k veœinski etniœni skupini ali morda populacija, ki bo prineøeno identiteto starøev preoblikovala in ohranjala na nov naœin? Tabela øt. 4: Prebivalci Srbske narodnosti, stari 15 let in veœ, po spolu in izobrazbi, (Popis 2002) Izobrazba Moøki Æenske Skupaj Brez izobrazbe Nepopolna osnovna osnovna Niæja in srednja poklicna Srednja strokovna in sploøna Viøja Visoka dodiplomska Specializacija magisterij Doktorat skupaj Prebivalstvo po poklicu in narodni pripadnosti Pripadnike narodnih skupin je mogoœe najti v vseh poklicih. Razporeditev pripadnikov narodnih skupin po poklicih kaæe podobno sliko, kot

19 19 Prikazi jo poznamo v vseh imigrantskih dræavah. Pripadniki veœinskega naroda zasedajo preteæni del delovnih mest v zakonodajni, sodni in izvrøni oblasti, tvorijo sloj visokih uradnikov in so poveœini menedæerji v veœini podjetij. Za slovenske razmere je tudi naravno, da pripadniki veœinskega naroda (Slovenci) tvorijo sloj kmetovalcev, gozdarjev, lovcev in ribiœev. Manj pa je Slovencev zaposlenih v poklicih za neindustrijski naœin dela, manj je upravljavcev strojev in naprav, manj jih je tudi v poklicih za preprosta dela. V teh treh kategorijah poklicev je zaposlenega 34% prebivalstva, ki se je opredelil za Slovence. Podobna razmerja je mogoœe opaziti tudi pri ostalih»avtohtonih«skupnostih (razen pri Romih). V nasprotju s temi trendi pa pripadniki»imigrantskih«populacij v veliki meri opravljajo poklice, ki jih pripadniki veœinskega naroda ne æelijo opravljati. Tako je skoraj polovica pripadnikov posamezne imigrantske skupnosti zaposlena v poklicih za neindustrijski naœin dela, so upravljavci strojev in naprav, so industrijski izdelovalci ali pa opravljajo poklice za preprosta dela. V odstotkih je razpored prebivalstva Slovenije, starega 15 in veœ let, po omenjenih poklicih in narodni pripadnosti naslednji: Slovenci 34%, Albanci 55%, Boønjaki 67%, Œrnogorci 43%, Hrvati 48%, Makedonci 52%, Muslimani 71%, Srbi 57% in Bosanci 67%. Nekoliko odstopajo kategorije Boønjaki, Muslimani in Bosanci, kar je, glede na izobrazbeno strukturo tudi bilo priœakovati. Tabela øt. 5: Prebivalci srbske narodnosti, stari 15 let in veœ, po poklicu (Popis 2002) Poklic Zakonodajalci, visoki uradniki, menedæerji 429 Strokovnjaki 690 Tehniki in drugi strokovni sodelavci 1938 Uradniki 1361 Poklici za storitve, prodajalci 2298 Kmetovalci, gozdarji, ribiœi, lovci 110 Poklici za neindustrijski naœin dela 3132 Upravljavci strojev in naprav, industrijski izdelovalci 4461 Poklici za preprosta dela 4052 Vojaøki poklici 86 Neznano 1565 Skupaj

20 Prikazi Prebivalstvo po statusu aktivnosti in narodni pripadnosti Klasiœna podoba razmerij med veœinskim prebivalstvom in imigrantskimi skupnostmi se zrcali tudi v podatkih, ki govorijo o statusu aktivnosti pripadnikov posameznih narodnih skupin. Procent zaposlenih in samozaposlenih (40.4%) je pri veœinskem prebivalstvu sicer manjøi v primerjavi imigrantskimi populacijami. Populacije imigrantov so paœ mlajøe, z velikim odstotkom delovno aktivnega prebivalstva. Zato pa je znotraj veœinskega prebivalstva upokojencev (25%) zelo veliko v primerjavi z deleæem upokojencev v okviru posamezne etniœne skupine. Med slovensko populacijo je tudi manj brezposelnih (6%), medtem ko se odstotek brezposelnih pri neslovenskih populacijah giblje med 8.5% pri Hrvatih, do 11% pri Muslimanih. Øtevilke dopolnjujejo zapisano v razdelku o izobrazbi. Potrebe po nizko izobraæeni delovni sili so na trgu dela omejene. Prav mogoœe je, da bodo nekateri visok odstotek nezaposlene populacije znotraj kategorij Boønjaki, Muslimani in Bosanci (ta ima izvore primarno v pomanjkljivi izobrazbeni strukturi pripadnikov teh populacij) prikazovali kot etniœni in ne razvojni problem, kot problem diskriminiranja toœno doloœene populacije (poveœini iz Bosne), s toœno doloœenimi znaœilnostmi po verski pripadnosti so po veœini islamske veroizpovedi. Tabela øt. 6: Prebivalci Srbske narodnosti po spolu in statusu aktivnosti Popis 2002 Status aktivnosti Moøki Æenske Skupaj Zaposleni sluæijo vojaøki rok Samozaposleni kmetovalci Otroci, uœenci, dijaki, øtudenti Upokojenci Brezposelni Gospodinje(ci) Nezmoæni za delo Prestajajo kazen 3-3 Drugo Skupaj

21 21 Prikazi Zakljuœek V domaœi, pa tudi tuji strokovni in politiœni sferi se pogosto pojavljajo naslednja vpraøanja: so pripadniki»novih«manjøin diskriminirani v primerjavi s pripadniki italijanske in madæarske narodne skupnosti? So pripadniki»novih«narodnih skupnosti diskriminirani v primerjavi s pripadniki romske skupnosti? Ali se je poloæaj»novih«narodnih skupnosti radikalno poslabøal v primerjavi z obdobjem bivanja v skupni jugoslovanski dræavi? Ocena je pisana skozi optiko pripadnika veœinske narodne skupnosti. Zato je kritiœna ost gotovo manj ostra kot bi bila, œe bi jo napisal pripadnik narodne skupnosti. Formalno pravno ni prav velikega razkoraka med obema obdobjema. Posebnih manjøinskih pravic narodne skupnosti, ki so predmet naøega zanimanja tudi v prejønjem obdobju niso imele. Œe odmislimo øolo v srbohrvaøkem jeziku v Ljubljani, ki je bila odpravljena sredi devetdesetih let. Neracionalna poteza z navdihom slovenskega nacionalizma! Jezik komunikacije v javni in zasebni rabi je bila slovenøœina; osebni dokumenti (osebne izkaznice, potni listi, vojaøke knjiæice, itd.) so bili tiskani v slovenskem jeziku. Mediji obveøœanja so bili v slovenskem jeziku. Raba neslovenskega jezika v javnosti, posebej v odnosu z institucijami ni bila zaæelena; øe veœ, pripadniki veœinske populacije so rabo neslovenskega jezika obravnavali kot omalovaæevanje slovenskega jezika, kot izzivanje in juænjaøko nastopaøtvo. Nenazadnje, bi øe dodali»veœni«demokrati, kot nekakøno kompenzacijo za»izgubljene«pravice imajo pripadniki novih narodnih skupnosti v veliki veœini dvojno dræavljanstvo. Pripadniki novih narodnih skupnosti bi verjetno naøteli kopico primerov neenakopravne obravnave, za katere bi trdili, da so posledica etniœne distance in/ali etniœne odbojnosti. Ker povsem odkrite diskriminacije na narodni osnovi ni, sodijo ti odnosi v sfero subtilno prikrite diskriminacije. To pa je teæko odkrivati in øe teæje dokazovati. Vedno je mogoœe najti druge, povsem ne-etniœne razloge za takøen in ne drugaœen izbor. Pripadniki narodnih skupnosti, ki so predmet obravnave v priœujoœem besedilu imajo na razpolago omejeno øtevilo medijev za promocijo in ohranjanje lastnega jezika in kulture. Temeljni medij ostaja druæina, ostali mediji (druøtva, mediji obveøœanja) igrajo sekundarno vlogo. Merjeno skozi optiko podatkov razliœnih raziskav in slovenskega javnega mnenja lahko øe vedno trdimo, da prevladujejo procesi nerazvite adaptacije; primarno zaradi prevladujoœega mnenja o sprejemljivosti enostranske integracijske politike, ki temelji na interesih imigrantske

22 Prikazi 22 druæbe; na procesih nerazvite adaptacije in nerazvitega kulturnega pluralizma. Percepcija slovenske nacije kot veœetniœne tvorbe se znotraj skupine etniœnih Slovencev øe ni»udomaœila«. Razlogov je seveda veœ. Preteæni del jih gre seveda pripisati veœinski populaciji; drobec»krivde«pa morda leæi tudi na manjøinskih skupnostih morda bi za zaœetek novega obdobja vsi potrebovali resno razpravo o pojmu»matiœna domovina«. Je to res dræava iz katere so se priselili sami ali so se priselili njihovi predniki?

23 23 Prikazi Seznam obœin 001 Ajdovøœina 050 Koper/Capodistria 103 Ravne na Koroøkem 002 Beltinci 165 Kostel 176 Razkriæje 148 Benedikt 051 Kozje 104 Ribnica 149 Bistrica ob Sotli 052 Kranj 177 Ribnica na Pohorju 003 Bled 053 Kranjska Gora 106 Rogaøka Slatina 150 Bloke 166 Kriæevci 105 Rogaøovci 004 Bohinj 054 Krøko 107 Rogatec 005 Borovnica 055 Kungota 108 Ruøe 006 Bovec 056 Kuzma 178 Selnica ob Dravi 151 Braslovœe 057 Laøko 109 Semiœ 007 Brda 058 Lenart 110 Sevnica 008 Brezovica 059 Lendava/Lendva 111 Seæana 009 Breæice 060 Litija 112 Slovenj Gradec 152 Cankova 061 Ljubljana 113 Slovenska Bistrica 011 Celje 062 Ljubno 114 Slovenske Konjica 012 Cerklje na Gor. 063 Ljutomer 179 Sodraæica 013 Cerknica 064 Logatec 180 Solœava 014 Cerkno 065 Loøka dolina 115 Starøe 153 Cerkvenjak 066 Loøki potok 181 Sveta Ana 015 Œrenøovci 167 Lovrenc na Pohorju 182 Sv. Andraæ v Sl. Gor. 016 Œrna na Koroøkem 067 Luœe 116 Sveti Jurij 017 Œrnomelj 068 Lukovica 033 Øalovci 018 Destrnik 069 Majøperk 183 Øempeter Vrtojba 019 Divaœa 070 Maribor 117 Øenœur 154 Dobje 168 Markovci 118 Øentilj 020 Dobrepolje 071 Medvode 119 Øentjernej 155 Dobrna 072 Mengeø 120 Øentjur pri Celju 021 Dobrova-Polh. Gradec 073 Metlika 121 Økocjan 156 Dobrovnik/Dobronak 074 Meæica 122 Økofja Loka 022 Dol pri Ljubljani 169 Miklavæ na Drav.pol. 123 Økofljica 157 Dolenjske Toplice 075 Miren-Kostanjevica 124 Ømarje pri Jeløah 023 Domæale 170 Mirna Peœ 125 Ømartno ob Paki 024 Dornova 076 Mislinja 126 Øoøtanj 025 Dravograd 077 Moravœe 127 Øtore 026 Duplek 078 Moravske Toplice 184 Tabor 027 Gorenja Vas-Poljane 079 Mozirje 010 Tiøina 028 Goriønica 080 Murska Sobota 128 Tolmin 029 Gornja Radgona 081 Muta 129 Trbovlje 030 Gornji Grad 082 Naklo 130 Trebnje 031 Gornji Petrovci 083 Nazarje 185 Trnovska vas 158 Grad 084 Nova Gorica 186 Trzin 032 Grosuplje 085 Novo Mesto 131 Træiœ 159 Hajdina 086 Odranci 132 Turniøœe 160 Hoœe-Slivnica 171 Oplotnica 133 Velenje 161 Hodoø/Hodos 087 Ormoæ 187 Velika Polana 162 Horjul 088 Osilnica 134 Velike Laøœe 034 Hrastnik 089 Pesnica 188 Veræej 035 Hrpelje-Kozina 090 Piran/Pirano 135 Videm 036 Idrija 091 Pivka 136 Vipava 037 Ig 092 Podœetrtek 137 Vitanje 038 Ilirska Bistrica 172 Podlehnik 138 Vodice 039 Ivanœna Gorica 093 Podvelka 139 Vojnik 040 Izola/Isola 173 Polzela 189 Vransko 041 Jesenice 094 Postojna 140 Vrhnika 163 Jezersko 174 Prebold 141 Vuzenica 042 Jurøinci 095 Preddvor 142 Zagorje ob Savi 043 Kamnik 175 Prevalje 143 Zavrœ 044 Kanal 096 Ptuj 144 Zreœe 045 Kidriœevo 097 Puconci 190 Æalec 046 Kobarid 098 Raœe-Fram 146 Æelezniki 047 Kobilje 099 Radeœe 191 Æetale 048 Koœevje 100 Radenci 147 Æiri 049 Komen 101 Radlje ob Dravi 192 Æirovnica 164 Komenda 102 Radovljica 193 Æuæemberk Zap. Ime Preb. Srbi Øt. obœine skupaj øtev. % 41 Jesenice ,23 94 Postojna ,88 52 KRANJ ,34 61 LJUBLJANA , VELENJE ,52 91 Pivka ,39 19 Divaœa ,00 40 Izola/Isola ,75 11 CELJE ,60 50 KOPER/CAPODI ,56 5 Borovnica ,44 37 Ig , Vrhnika ,84 90 Piran/Pirano ,60 84 NOVA GORICA ,55 71 Medvode ,54 48 Koœevje , Øtore ,46 34 Hrastnik , Ravne na Koroøkem , Trbovlje , Seæana , Træiœ , Økofja Loka ,12 44 Kanal ,04 85 NOVO MESTO ,97 60 Litija ,95 53 Kranjska gora ,91 70 MARIBOR , Øoøtanj , Radovljica , Øempeter-Vrtojba ,72 64 Logatec ,71 32 Grosuplje ,70 13 Cerknica ,69 72 Mengeø , Økofljica ,66 43 Kamnik , Tolmin ,52 35 Hrpelje-Kozina ,44 23 Domæale , Prevalje ,40 75 Miren-Kostanjevica , Æalec ,26 99 Radeœe , Vipava , Ømartno ob Paki , Trzin , Ribnica ,05 8 Brezovica , Prebold ,02 1 Ajdovøœina ,01

24 24 Vesna Miletiå SRBI U SLOVENIJI U BROJKAMA POPISA 2002 Nakon viøe od godinu dana od izvedenog popisa stanovniøtva, objavljeni su i oni izgleda najdelikatniji podaci o etniœkoj, odnosno narodnoj strukturi slovenaœke nacije, u koju spadamo i mi kao pripadnici srpske zajednice. K ako smo se izjasnili? Imajuåi u vidu œinjenicu da je dræava dala viøe nego jasne poruke da izjaønjavanje o etniœkoj i verskoj pripadnosti nije potrebno i tako nam dala moguånost da se sami»izbriøemo«, moæe se reåi da stanje i nije tako loøe. Godinu dana smo se kuvali u loncu statistiœke kuhinje pa je pravo œudo øto se nismo joø viøe rastopili i izgubili u amorfnoj masi onih stanovnika (8,91%), koji ne znaju ni ko su ni øta su, a to øto jesu ne æele ili ne smeju da budu. Uz uvaæavanje postojanja intenzivnih migracijskih tokova, ostaje zastraøujuåa œinjenica da je broj onih stanovnika Slovenije koji nisu hteli da se narodno opredele porastao za 288%, pri œemu smo i mi, Srbi izgubili skoro petinu populacije, a da pritom niko ozbiljniji nije naøao dovoljno osnove za konstataciju da je u Sloveniji u protekloj deceniji izveden statistiœi genocid Ne-slovenaca. Uprkos tezi da broj pripadnika neke manjinske grupe ne moæe i ne sme uticati na status i odrefiena kolektivna prava, svi znamo da åe rezultati popisa biti polaziøte za zauzimanje politiœkih stavova i odrefienje naøeg buduåeg poloæaja. Øta nam je popis pokazao? Mnogo! Da smo skloni da zatajimo svoje narodno biåe i poreklo, da smo se u velikoj meri odrekli svog jezika, da smo prestali da rafiamo, da ovde radimo, a odlazimo u otadæbinu da tamo umremo. Radi nekih mrvica i sopstvenog konformizma odriœemo se sebe, svoje proølosti, jezika, kulture. Deci, ako je uopøte imamo, predstavljamo stranca, koga se uglavnom (opravdano) stide. Imamo li volje, znanja i sposobnosti da se izborimo za oœuvanje sopstvenog identiteta i samosvesti? Svi bismo mi veoma rado, kad bi se to moglo, zavirili iza neke zavese, pa da pogledamo øta nam zaista nosi

25 25 Prikazi buduånost. Ali to se ne moæe i ne sme. Naøe je da æivimo i radimo, da se borimo, patimo i nadamo, da ljubimo jedni druge i verujemo u izbavljenje. Kako reœe prof. Dragan Nedeljkoviå, obeåane zemlje moæda i nema, ali je œasno umreti na putu ka njoj. Evo dakle nekih najzanimljivijih œinjenica iz popisa stanovniøtva Slovenije 2002: U Sloveniji æivi lica koja se deklarisaøe kao Srbi. Predstavljamo nepuna 2% ukupnog stanovniøtva Slovenije. Zvaniœno smo druga od najveåih narodnih manjina u dræavi, gde æivi 83% Slovenaca i gde 10,03% ljudi nije znalo ili nije htelo da odredi svoju narodnu pripadnost ( ). Zajedno sa drugim narodno opredeljenim stanovniøtvom ne-slovenaœkog porekla predstavljamo svega 6,9% populacije ( ). Slede nam Hrvati sa 1,81% i Boønjaci sa 1,1% ukupnog stanovniøtva Slovenije. Da nisu bili popisani u tri grupe, brojœano bi nas verovatno nadmaøili Boønjaci i Muslimani sa veåim delom Bosanaca, koji skupa predstavljaju puna 2% stanovniøtva (40.071). Broj nam se, od poslednjeg popisa godine smanjio za 17,9%, øto je manje, no u Hrvata: njihov broj se smanjio za 32,6%. Ima nas 3,3 puta viøe, no svih deklarisanih pripadnika priznatih narodnih manjina; ukupan broj Mafiara, Italijana i Roma je naime samo Najviøe nas æivi u Srednjeslovenaœkoj regiji ili 42,42% svih Srba u Slovenji U Gorenjskoj regiji æivi 14,55% svih Srba (5.669), a u Savinjskoj 10,96% (4.269). Najmanje nas ima u Pomurskoj regiji (226), gde predstavljamo svega 0,19% ukupne populacije i 0,58% svih Srba u Sloveniji. U Obalno-kraøkoj regiji æivi Srba, koji predstavljaju 3,38% njene ukupne populacije; ima ih 1,7 puta viøe od tamo æiveåih Italijana sa priznatim statusom narodne manjine. U Sloveniji ima Srba i Srpkinja, odn. 55,4% muøkaraca prema 44,6% æena. Blago naøim æenama! Za Slovenke ovaj odnos nije ovako povoljan: 47,4% muøkaraca i 52,6% æena. Najviøe nas (i muøkaraca i æena) ima u starosnim grupama od 45 49

26 Prikazi 26 godina (14,81%) i od godine (13,3%); po ovakvoj koncentraciji sredoveœnih ljudi bitno odskaœemo od Slovenaca, kojih u obe ove grupe ima svega 7,2% i 7,6%. Broj nam se naglo smanjuje u grupama starijim od 55 godina. Grupi od 8,91% pedesetogodiønjaka (50-54 god) sledi brojœani pad naredne grupe (55 59 god) sa svega 4,49% zastupljenosti u ukupnoj populaciji Srba. Umiremo li mladi, ili odlazimo u zaviœaj da umremo? U starosnim grupama od 70 do 74 godina i starijih od 75 godina nas ima svega 1,55% odn. 1,68%, za razliku od Slovenaca, kojih u ovim grupama ima 4,67% odn. 6,08%. U»najboljim godinama za rafianje«, tj. u onim od godina je 19% Srpkinja, sliœno Slovenkama, kojih je u ovoj starosti ima 20%. U poslednjih deset godina, rafiamo upola manje dece od Slovenki! Procenat srpske dece, u starosti od 0-4 godine (2,21% od svih Srba), duplo je manji od procenta slovenaœke dece iste starosne grupe (4,64% svih Slovenaca). Udeo srpske dece u starosti od 5 9 godina takofie bitno odstupa od udela slovenaœke dece u tom uzrastu u ukupnoj populaciji svojih sunarodnika: Srpœiåi su predstavljeni sa 2,98%, a Slovenœiåi sa 5,11% svoje populacije. Pre deset i viøe godina rafiali smo viøe dece no Slovenci: udeo naøih mladih od 10 do 14 godina je 6,23% (5,98% kod Slovenaca), od 15 do 19 godina œak 8,76% (6,42% kod Slovenaca), a od 20 do 24 godine 8,09% (7,17% kod Slovenaca). Pravoslavaca ima Posle katolika ( ) i muslimana (47.488) pripadamo treåoj najjaœoj veroispovesti u Sloveniji. Raspored pravoslavaca po Sloveniji sledi rasporedu Srba: najviøe ih ima u Srednjeslovenaœkoj regiji, a slede u Gorenjska, Savinjska, Obalno-Kraøka i Podravska regija. Za razliku od Srba, broj pravoslavaca beznaœajno se smanjio od popisa do godine za 0,9%. Pravoslavni narodi u Sloveniji su, osim Srba i ev. Slovenaca: Makedonci, Crnogorci, Bugari, Rumuni, Rusi i Grci. Ukupan broj pripadnika ovih naroda, æiveåih u Sloveniji je , øto je samo za 460 ili 0,99 % viøe od pravoslavnih vernika. Ili pripadamo grupi

27 27 Prikazi najvernijih naroda na svetu, bez ateista i agnostika, ili nam je bezbolnije da se opredelimo verski nego narodno. Pravoslavlje traje! Registrovana stabilnost broja vernika ( 1%) najznaœajnija je za pavoslavnu crkvu, neøto manje za evangelistiœku (+4,5%), a kod svih ostalih verosipovesti i verskih (ne)opredeljivanja doølo je do znaœajnih promena: broj katolika smanjio se za 13%, a poveåao se broj muslimana (161%), orijentalnih (214%) i drugih vera (207%). Broj neopredeljenih vernika poveåao se 17 puta, broj ateista skoro 2,4 puta, a onih koji nisu znali ili nisu hteli da odgovore na pitanje o verskoj pripadnosti za œetvrtinu. Broj pravoslavaca se u protekloj deceniji smanjio za ukupno 412 osoba, pre svega u gradovima (637). U selima ima 225 viøe pravoslavaca nego pre 1991 godine, za razliku od najbrojnije, katoliœke vere, gde je i na selu znaœajan pad vernika (17%). Ukupno su osobe izjavile da im je maternji jezik srpski (31.329) ili srpsko-hrvatski (36.265). Ukupan broj osoba, koje govore srpski ili srpsko-hrvatski jezik, od popisa godine smanjio se za 33,3% (33.936). Srpsko-hrvatski jezik se procentualno smanjio za 54,8%, a hrvatsko-srpski je skoro nestao - kao maternji jezik ga deklariøe svega 126 osoba odn. 3,9% nekadaønje populacije Bosanski (31.499) i crnogorski jezik (462) nastali su na raœun srpskog i srpsko-hrvatskog, a ne hrvatskog i hrvatsko-srpskog jezika. Za razliku od srpskog, brojnost osoba koje kao maternji jezik govore hrvatski i njegovu hrvatsko-srpsku varijantu nije se menjao u proteklim godinama (+0,6%). Srpski i srpsko-hrvatski kao svoj maternji jezik govori 3,44% svih stanovnika Slovenije. Ova dva jezika proporcionalno su najzastupljenija u Obalno-kraøkoj regiji, gde ih deklariøe 5,75% ukupnog stanovniøtva regije, sledi Srednjeslovenaœka regija, gde ih deklariøe 5,63% stanovniøtva, a najmanje se govore u Pomurskoj (0,42% ). Broj ljudi, kojima je srpski i srpsko-hrvatski maternji jezik, za 173% prevazilazi broj Srba. Verovatno se radi o osobama koje nisu Srbi, ali su imali jednog ili oba srpska roditelja. Broj ovih, koji nisu prihvatili narodno opredeljenje svojih roditelja svuda je u porastu: najviøe u Zasavskoj (261,4%) i Pomurskoj regiji (223,9%), a manje

28 Prikazi 28 u Gorenjskoj (164,2%), Srednjeslovenaœkoj (166,3%) i Notranjekraøkoj (167,6%). Tek svaki peti Srbin komunicira svojim jezikom u svojoj porodici. Naime, samo osoba upotrebljava srpski ili srpsko-hrvatski jezik kao svoj govorni jezik u porodici, øto je svega 22,3% svih Srba. Najdosledniji u upotrebi svog jezika u svojim porodicama su Srbi u Zasavskoj (40,9%) i Goriøkoj regiji (34,6%), a najmanje ga upotrebljavaju Srbi u Podravskoj (11%) i Pomurskoj regiji (15,5%) Odakle su Srbi doøli u Sloveniju od vremena pre 1940 godine pa do 2001? Popis ne daje izriœit odgovor na ovo pitanje. Naprotiv! Sa podruœja (sadaønje) Srbije i Crne Gore doselilo ukupno osoba (Srba, Albanaca i Crnogoraca i drugih). Ako se zna da u Sloveniji æivi Albanaca i Crnogoraca, pitamo se: ima li u Sloveniji uopøte Srba iz Srbije? U pogledu dinamike doseljavanja, Srbi verovatno dele sudbinu drugih doseljenika iz republika bivøe Jugoslavije, kojih ukupno ima Najbrojnija doseljavanja zabeleæena su u godinama izmefiu i godine. Belokranjski Srbi? Nema podataka! Ali, u opøtinama Œrnomelj i Metlika, gde su nekada æiveli, nadproseœan je broj onih, koji su svoju narodnost opredelili kao»drugi«i onih, koji nisu æeleli ili nisu znali da opredele svoje narodno poreklo. (Prosek neopredeljenih za Sloveniju je 6,4% a za Œrnomelj i Metliku 7,7%).

29 29 OSVRTI Dr Miodrag M. PetroviÊ YUBAV SVETOGA SAVE PREMA OTA»ASTVU I SUSEDNIM NARODIMA Beseda izreëena Srbima u Sloveniji na Svetosavskoj akademiji 25. januara godine u Yubyani, koju je organizovalo Druπtvo Srpska zajednica Udrugoj polovini XII veka, taënije godine, u Srbiji je roappleen Rastko, najmlaapplei sin Stefana Nemawe, velikog æupana srpskog ( ). Od wegovog roappleewa proteklo je, dakle, 829 godina. U 17. godini svoga æivota, a to je bilo godine, Rastko NemawiÊ je otiπao u Svetu Goru Atonsku, gde je postriæen, primivπi monaπki lik pod imenom Sava. Tamo se, meappleu monasima, brzo proëuo kao veliki podviænik. Bitno je uticao na razvoj dogaappleaja ne samo na Svetoj Gori, nego i daleko izvan svetogorskih granica. O tome svedoëi wegov savremenik, oπtri kritiëar, Dimitrije Homatijan, ohridski arhiepiskop ( ). Ovaj, poπto je saznao za osnivawe samostalne Srpske crkve, uputio je godine pismo Savi puno prekora, u kojem na poëetku kaæe:»odavno smo Ëuli o tvojoj Ëasnosti jer, dakle, napustivπi svoju zemyu i rodbinu i Ëitavo oëinsko nasleapplee, i prosto reêi, svet i πto je u svetu, iz rane mladosti si naπao Aton kraj mora, Svetu Goru koja i jeste i zove se Sveta Gora zbog sinova podviænika u woj, gde si, naravno postrigavπi se, i monaπki æivot primio i postao ravan monasima koji se tamo podvizavaju i protiv neprijateya Satane hrabro bore.»uven meappleu monasima, veê si i izvan granica postao cewen.«kritiëki ton daye u Homatijanovom pismu Savi, izazvan je

30 Osvrti 30 samim Ëinom osnivawa samostalne crkve u Srbiji, a Srbija je do tada bila pod jurizdikcijom Ohridske arhiepiskopije 1. Nezavisno, meappleutim, od kritike i straπnih pretwi Homatijanovih, Sveti Sava je nezadræivo nastavio u Srbiji da ostvaruje, joπ na Svetoj Gori zapoëetu, misiju πirewa mira i zbliæavawa naroda, a posebno pravoslavnih i slovenskih naroda. Osnovu i potku takve wegove misije Ëine jevanappleeyska yubav prema Ëoveku i vizantijska kwiæevnost, posebno ona nomokanonskog sadræaja. Radi toga je u svoju veliku kwigu, nazvanu Zakonopravilo, uneo preko 100 vizantijskih spisa, koji su ne samo u Srbiji, nego i u Bugarskoj a naroëito u Rusiji vekovima, poëev joπ od XIII veka, bili u πirokoj primeni, te tako ove narode Ëinili veoma bliskim, i meappleusobno, i sa Vizantijcima. Jedan od Homatijanovih prigovora Savi je i taj, da ga je, navodno,»porobila yubav prema otaqbini«. Nepoznato je da li je sveti Sava uopπte odgovarao Homatijanu. Ali kao posredni odgovori na takve prigovore mogu da posluæe kazivawa Savinih æivotopisaca Domentijana i Teodosija koji su dobro shvatili pravi smisao wegove velike yubavi prema otaqbini. Tako, prema Domentijanu, savremeniku svetoga Save, ovoga»hristos izabra joπ iz utrobe materwe i uzdiæe na prosveêewe otaëastva «2 Taj, opet prema kazivawu Domentijana,»vazda spremaπe sve ka prenebesnom æivotu, znajuêi voyu yubiteya svoga Hrista i hoteêi sve da smesti u Carstvo nebesko «3. Na ovo se skladno nadovezuju reëi Teodosijeve, kad za Savu kaæe:»radi vas, svojeplemenih mi, ostavih svetu i slatku mi pustiwu i doappleoh da traæim niπta drugo nego duπe vaπe«4. A dok je bio van Srbije, sa svih strana je, poput pëele, kako piπe Domentijan, sabirao svome ota- Ëastvu»blagorazumije«. 1 Miodrag M. PetroviÊ, StudeniËki tipik i samostalnost Srpske crkve, Beograd 1986, str ; (Celo Homatijanovo pismo Savi, na grëkom i srpskom jeziku). 2 Domentijan, Æivot svetoga Simeona i svetoga Save, izd.. DaniËiÊ, u Biogradu 1865, str. 124; prev. L. MirkoviÊ, Æivoti svetoga Save i Simeona, SKZ, kw. 282, Beograd Domentijan, isto, str Teodosije Hilandarac, Æivot svetoga Save, izd.. DaniËiÊ (1860) priredio i predgovor napisao. TrifunoviÊ, Beograd, 1973, str. 142; prev. M. BaπiÊ, Stare srpske biografije I, SKZ, Beograd 1924,

31 31 Osvrti I mnogo pre, dakle, navedenih Homatijanovih reëi o tome da je Savu»porobila yubav prema otaqbini«, odnosno i pre konaënog wegovog dolaska iz Svete Gore u Srbiju, govorilo se o velikoj yubavi koju ima za svoje saplemenike u otaëastvu, ali i prema Ëoveku uopπte, kao bogolikom biêu. Bez te i takve yubavi, za mnoge bi odluka Svetoga Save o tome da, umesto lagodnog ovozemayskog æivota, prihvati isposniëki monaπki æivot, bila teπko pojmyiva. Jer, prema kazivawu æivotopisca Teodosija,»kad odraste do 15. godine, roditeyi mu odeliπe jednu stranu svoje dræave, kuda je odlazio od oca radi zabave s velmoæama i radi veseya s blagorodnim mladiêima«. Rastko je, dakle, dobio u posed Zahumye Humsku zemyu, kako se navodi u Nemawinoj poveyi, izdatoj Spli- Êanima. To znaëi da je imao preduslove da æivi bogatim i udobnim ovozemayskim æivotom. Meappleutim, Rastko je teæio duhovnom æivotu i, opet po reëima Teodosija,»zavoleo je sirotiwu kao retko ko drugi«5. Snagom takvih duhovnih stremyewa, sin je pokorio, odnosno privoleo Ëak i oca, Stefana Nemawu takoapplee da poloæi monaπki zavet i da, kao monah Simeon, doapplee na Svetu Goru. Tim povodom, prema kazivawu Teodosija, monah Sava u svom pismu ocu poruëuje izmeappleu ostalog:»prezrev carstvo zemaysko i bogastvo kao nestalno i nestvarno, ostaviv svet i krasote sveta i sve vidyive dobrote kao sujetne i kratkotrajne, primi krstonosno pripremyeni ti mnome put smernosti, sledi mi, izvoliv da sa mnom u obitavaliπtu, u tuappleini i pustiwi poæiviπ, gde Êeπ, odvojiv se od svih, molitvom i postom Ëistije razumeti Boga «6. IduÊi takvim duhovnim stazama koje um Ëovekov rastereêeno uzvode nebeskim prebivaliπtima, otac i sin su ubrzo na Svetoj Gori podigli srpski manastir Hilandar, koji car Stefan Duπan (srpski kray ; car ) u svojoj poveyi iz godine, potvrappleujuêi mu poklon svoga bratuëeda Vojihne, sa razlogom nazvao manastirom»otaëastva naπega«. Hilandar je uistinu, uzidan u temeye otaëastvenog srpskog naroda i Srpske crkve, odnosno u pravoverne duπe Srba, za koje je sveti Sava prosto bdio, neprekidno pouëavajuêi i opomiwuêi. 5 Teodosije, isto Teodosije, isto 34.

32 Osvrti 32 VeÊ od monaπewa, a naroëito od podizawa Hilandara poëiwe na Savi da se obistiwuje proroπtvo wegovog oca, svetog Simeona, da Êe on svoje otaëastvo, kako nas obaveπtavaju æivotopisci,»svakom blagoëaπêu nauëiti«, i»svakim blagozakowem urediti«. Pravoverje, i blagozakowe, πto Êe reêi zakonitost i vladawe prema dobrim zakonima, predstavyaju najveêu brigu svetoga Save prema zemyi Srbiji. To se najcelishodnije moglo ostvarivati preko Hilandara, jer mu je taj manastir posluæio da»svaki obrazac Svete Gore prenese u svoje otaëastvo«, o Ëemu skoro podjednako piπu Domentijan i Teodosije. Proæet revnoπêu da svojoj Srbiji pomogne πto je moguêe viπe, prihvatio je da se godine, ubrzo po padu Carigrada u ruke Latina, zaodene dostojanstvom arhimandrita, da bi se neπto kasnije odazvao vapaju brata Stefana NemawiÊa (veliki æupan Srbije ; i kray ), koji mu je, kako stoji u wegovom Æitiju Simeona Nemawe, pisao, izmeappleu ostalog:»zato te neprestano molim, o prepodobni oëe naπ Savo, posluπaj glas koji ti πayem iz dubine srca i ne previdi moyewe moje, i uzevπi moπti svetoga i prepodobnoga (Simeona), i uëinivπi nama milost, poæurivπi i sam, donesi dobromirisne moπti svetoga, da se prosveti otaëastvo wegovo donoπewem moπtiju wegovih i dolaskom tvojim «7. Sava, kako kazuje Teodosije,»uzev (iz Hilandara) svete i mirotoëive moπti svetoga i preëasnoga oca svoga, putovaπe sa ovima u svoje otaëastvo, u srpsku zemyu da, kao πto su na istoku u Svetoj Gori bili oëevici Boæjih Ëudesa kojima Bog proslavi svojega ugodnika, isto to objave i zapadnima «, tj. Srbima 8 A Stefan NemawiÊ, kako piπe malo daye u pomenutom Æitiju Simeona Nemawe, blagodari Bogu zato πto Sava»donese svetilo otaëastva wegova, prosveêujuêi krajeve sve srpske zemye«9. Na pomisao Svetoga Save, po reëima Teodosija,»o povratku svom u Svetu Goru«, Stefan NemawiÊ mu se obraêa, ovako mole- Êi:»Ne ostavyaj nas u ovom Ëasu, o oëe sveti, i nemoj mi pre vremena tugom uzimati duπu iz mene, i ovde, dakle umoyen svetim 7 Stefan PrvovenËani, Æitije Simeona Nemawe, izd. V. oroviê, SKZ, Beograd 1938, str Teodosije, isto Stefan PrvovenËani, isto 56.

33 33 Osvrti ocem naπim Simeonom, budi na Ëelu braêe crkve, koju je on sazidao, Presvete Bogorodice (tj. Studenice), ne kao da slave traæiπ, nego te molim da s wim prebivaπ, da πtogod dobro uzakoniπ meappleu wima samim i meappleu svim yudima otaëastva svojega, jer za to te i posla Bog da nedovrπeno od oca preëasnog naπeg ti ispuniπ«10. Tako je Sveti Sava ostao u Srbiji, postavπi iguman Studenice, najverovatnije godine i»primiv taj manastir zapovedi da se zove lavra svetoga Simeona, a onaj ko u woj upravya da bude i da se zove arhimandrit, kao πto je i sam, u Solunu gradu, od mitropolita i arhiepiskopa bio postavyen za arhimandrita «nastavya Teodosije 11. U vezi sa tim, kod Domentijana imamo veoma vaæan podatak da je Sava proizveden u arhimandrita»po grëkom zakonu da bude arhijerej«12. Naziv arhimandrit preuzet je iz grëkog jezika i oznaëava duhovnog stareπinu u ograappleenom manstirskom prostoru, ali i prvog po Ëasti crkvenog dostojanstvenika naspram igumana drugih manastira jedne oblasti. Arhimandrit je osobito zasluæno lice koje to dostojanstvo dobija u znak ne samo poëasti i priznawa, veê i proπirene crkvene vlasti. Zato je arhimandrit na kaluappleerskoj lestvici prvi do episkopa po dostojanstvu. Kao iguman Studenice, Sava nastupa u ulozi poglavara Crkve u Srbiji. StudeniËkim tipikom je obezbedio punu samostalnost manastiru, πto mu je omoguêilo, izmeappleu ostalog, da prvi naruπi vladajuêu tradiciju, uvodeêi na freskama Êirilske srpske natpise umesto grëkih.»inio je on to iz yubavi prema svojoj Srbiji, sa ciyem da pravoverni srpski narod pomoêu Êirilice, odnosno pomoêu razumyivog jezika joπ viπe pribliæi nebeskim horovima. Na temeyima StudeniËke arhimandrije,»ovaj bogoyubac po reëima Domentijana osnova i veliku arhiepiskopiju, Dom Spasov, zvanu ÆiËu«13. Sve to, kako nas obaveπtavaju oba æivotopisca, Sava Ëini 10 Teodosije, isto Teodosije, isto Domentijan, isto Domentijan, isto 204.

34 Osvrti 34 radi nas, po promislu i prevelikom Boæjem Ëovekoyubyu. Bog je, u stvari, hteo da ta velika svetiya ne ostane u tuappleini, nego»da mnoge prosveti«, radi Ëega ga je i doveo»u svoje otaëastvo«. I iduêi po svoj zemyi svoga otaëastva apostolski propovedaπe Jevanappleeye propovedaπe krπtewe pokajawem za otpuπtewe grehova, jeresi razaraπe, crkve podizaπe i ukraπavaπe svoje ota- Ëastvo obiëajima i zakonima hristoimenitih yudi «14. Sem ÆiËe, zvane Arhiepiskopije, i»mnoge druge crkve, male i velike, sazida Sveti (Sava) dok je bio arhimandrit u Studenici, ne samo kamene, nego i drvene, da se na svakom mestu wegove dræave slavi Bog«15. Po uëewu Svetoga Save, pojam otaqbine je osmiπyen samo ukoliko je u neposrednoj vezi sa»blagoveriem«, i»blagorazumiem«. Zato ti izrazi, u tekstovima wegovih æivotopisaca, skoro neodvojivo prate imenicu»otaëastvo«, kao na primer:»blagoverjem ispuni svoje otaëastvo«,»blagoverju nauëi svoje otaëastvo«,»svako blagoverje nasadi u svome otaëastvu«,»svakim blagoverjem napoji svoje otaëastvo«,»svu zemyu svoga otaëastva ispuni svakim blagoverjem i blagozakowem«,»svetim krπtewem, vodom i duhom, pokajawem i ispovedawem osveti svoje otaëastvo«. Zato, zbog svih ovde pomenutih, a mnogo viπe zbog onih nepomenutih zasluga svetoga Save, moæemo sa Domentijanom da kaæemo da je on»bio voæd otaëastva na blagoverije i na svetiwu«16. Ako iskyuëivo u tom duhovnom smislu posmatramo æivot i rad svetoga Save, onda moæemo i mi, uistinu, da se sloæimo sa Homatijanom kad mu prigovara da ga je»porobila yubav prema otaqbini«. Iz takve yubavi raappleao se mir koji se πirio i van granica Srbije. Radi toga je, na primer: U ime svoga brata Stefana vodio, oko godine, pregovore sa bugarskim oblasnim velikaπem Strezom, koji je sa juga ugroæavao bezbednost Srbije. UËinio je to kad je video da Stefan sprema vojsku i oruæje da krene na Streza, jer, kako kazuje Teodosije,»saoseÊaπe srcem u brizi brata; sastradavaπe, dakle, i duπom za otaëastvo svoje i æayaπe svoje sunarodnike, pomiπyajuêi kako u sudaru mnogoga oruæja 14 Teodosije, isto Teodosije, isto Domentijan, isto 320.

35 35 Osvrti nije moguêno da ne bude mnogo krvi, a osobito za one koji se bore sa toplom verom i usrdno, pa zaustavyaπe samodrπca i sve predvodniëke vojvode wegove, reëima:»idem prvo ja ka neprijateyu i govoriêu mu, pa ako i mene, kao i mnoge do sada ne posluπa kad ga budem pouëavao o Bogu, onda vi Ëinite svoju ËoveËansku duænost«17. Radi potpunog osamostayewa Srbije Sava je, ubrzo poπto je postao prvi arhiepiskop novoosnovane Srpske crkve, poslao u Rim svoga episkopa Metodija sa pismom rimskom papi Honoriju III ( ), kao»papi velike rimske dræave«, po reëima Domentijana, obaveπtavajuêi o tome da je i sam Bogom venëan neutajenom blagodaêu arhijerejstva, i da mu poπaye blagoslov prehvalnih apostola Petra i Pavla, Ëiji je grob u Rimu,»kako bi venëao brata svoga na krayevstvo po prvom krayevstvu otaëastva wihova, u kojem je i otac wihov po boæastvenom promislu roappleen u mestu zvanom Dioklitija (tj. u Dukyi, odreappleenije u danaπwoj Podgorici), koja se odranije zove veliko krayevstvo«18. Drugim reëima, obaveπtava papu o tome da Srbija sada ima svoju crkvu i svoga crkvenog poglavara, a to znaëi da ima sve preduslove da ubuduêe ne traæi za svoje vladare krayevsku krunu od rimskog pape. I zaista, od tada vladare Srbije kruniπu iskyuëivo poglavari Srpske pravoslavne crkve. Tako je na ÆiËkom saboru, s poëetka treêe decenije XIII veka, on prvi po pravoslavnom obredu krunisao za prvog kraya Srbije svoga brata Stefana Prvoven- Ëanog, koji je prethodno, godine, dobio krayevsku krunu od pomenutog pape. Istim oruæjem koje je upotrebio protiv Streza, tj. poukama o Boæjoj pravdi, Sava je osujetio nameru ugarskog kraya Andrije II ( ) da udari na Stefana PrvovenËanog, jer mu je zasmetalo wegovo krunisawe za kraya srpskog. Po reëima Teodosija,»Sveti (tj. arhiepiskop Sava) koji se ne lewaπe da se naapplee na pomoêi svakome ko je bez pravde i oæaloπêen, kako joπ viπe da usrdno ne oseêa za otaëastvo i brata? Posluπa, dakle, brata i poapplee truappleaπe se da prema svome oruæju pravednim, boæastvenim reëima obori oholu namisao wegovu (tj. ugarskog kraya), jer 17 Teodosije, isto Domentijan, isto

36 Osvrti 36 mu bogoreëitim svojim jezikom mnogo izgovori o pravdi i istini i yubavi,,i πto ne godi tebi, reëe, ni drugima ne Ëini`«19. Sveti Sava je blagodareêi svom duhu yubavi i mirotvorstva, uspeo da Srbija u verskodogmatskom smislu ostane na Istoku, a geografski, gledano iz Carigrada i Svete Gore na Zapadu, u neposrednom susedstvu sa RimokatoliËkom crkvom. I zaista, kod æivotopisaca je mnogo puta ponovyeno to da se Savino»ota- Ëastvo«nalazi na Zapadu. Kao pravi mirotvorac i dobrotvor, Sava je duboko bio poπtovan, a i danas se poπtuje, ne samo meappleu slovenskim pravoslavnim narodima i rimokatolicima, nego i meappleu pomuslimawenim Srbima, Turcima i dr. Evo nekoliko primera: Nisu malobrojna svedoëanstva starih putopisaca stranaca, naroëito iz XVI veka, kakvi su bili, primera radi, Æan eno, Katarin Zeno, Benedeto Ramberti, o tome kako Turci πtuju svetoga Savu. 20 Prilikom posledweg svog putovawa po Svetim mestima Istoka, na koje je krenuo godine, kada je i do Svete Ekaterine na Sinaju stigao, svuda je, naravno i meappleu Arapima, nailazio na srdaëan prijem i odgovarao na postavyena mu pitawa. Tada ga je Atanasije II, patrijarh jerusalimski ( ), pitao:»kako svet, i da li su mirna carstva po zemyama, i je li dobro dræava carstva vaπega, i kako li te Gospod provede na ovom putu?«21. µsavi je obraêena paæwa piπe Vladimir oroviê, i od naπeg katoliëkog elementa pa, πta viπe, i od wegovih crkvenih lica. Savin kult dobro je poznat DubrovËanima; pisci iz drugih mesta, katoliëki sveπtenici piπu Savine biografije, kao Ivan Tomko MrnaviÊ, ili ga slave u pesmama, kao fra Andrija KaËiÊ MioπiÊ. Ovaj Ëak izriëno kazuje:,rad Ëudesa kaluappleera Save Slovinske ga sve dræave slave` Teodosije, isto Vladimir oroviê Sveti Sava u narodnom predawu, Beograd 1927, str. VII-VIII. 21 Domentijan, isto Isto, str. VIII IX.

37 37 Osvrti Slavimo ga, evo, i mi danas, u Yubyani prestonici braêe Slovenaca, sa toplom molbom da nam pred Bogom izdejstvuje mir, slogu i yubav, zato πto on, po reëima Domentijana,»nosi u srcu svome riznicu nebeske yubavi «zbog koje ga»yubyahu ne samo carevi i arhijereji, veê svi gradovi i zemye i celo pleme roda yudskoga æivo u Hristu; svi ga imaappleahu kao biser nebesni, videêi na wemu, miloπêu i zapoveπêu Viπwega, podobije Hristovo«23. Traæimo, dakle, yubav, ali onu yubav radi koje ne sme biti ærtvovana ISTINA. Jer, yubav bez istine nije prava yubav. Traæimo yubav koja nije jednostrana, veê obostrana. Jer, ako je jednostrana i bez istine ona je neiskrena i raapplea tugu; kao takva ona je prividna, sa nekom zadwom namerom i, kao po pravilu, ispoyava se zbog jednostranog ili sopstvenog interesa. Dr Miodrag PetroviÊ (1936.) je diplomirao studije teologije i prava u Atini gde je i doktorirao na teologiji. Od godine je vodio imovinsko pravnu sluæbu Patrijarπije SPC u Beogradu. Od godine je redovni nauëni saradnik Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. StruËwak je u oblasti crkvenodræavnih odnosa u Vizantiji, Srbiji i Bosni, i istraæuje sredwevekovne vizantijske i srpske crkvenopravne spomenike. NajznaËajnija nauëna aktivnost dr Miodraga PetroviÊa je angaæovawe na prevoappleewu Zakonopravila Svetog Save na savremeni srpski jezik. U najskorije vreme oëekujemo da se ovo znaëajno delo pojavi pred nama. Dr PetroviÊ je ktitor crkve posveêene Svetom Jovanu PreteËi koju gradi u rodnoj Ratini kod Krayeva. 23 Domentijan, isto str. 222

38 38 DOKUMENTI Protojerej Bogdan MatkoviÊ LETOPIS SRPSKE PRAVOSLAVNE PAROHIJE YUBYANSKE TreÊi deo Prva dva dela Letopisa Srpske pravoslavne parohije yubyanske koga je briæyivo pisao Protojerej Bogdan MatkoviÊ u vremenu pred i na poëetku Drugog svetskog rata objavili smo u prethodnim brojevima Besede. Zadwi nastavak kao i prethodne πtampamo doslovno, kao u izvorniku, bez leksiëih i redakcijskih popravki, pa molimo uvaæenog Ëitaoca da to ima u vidu. Letopis je dragoceno istorijsko svedoëanstvo i znaëajan dokument o prisustvu Srba na prostoru savremene Slovenije. Zahvayujemo se Wegovoj Visokopreosveπtenosti, Mitropolitu Jovanu PavloviÊu za blagoslov da Letopis iznesemo pred naπe Ëitaoce. VERSKI I KULTURNI ÆIVOT Verski i kulturni æivot pojedinih pravoslavnih lica i pojedinih porodica u SlovenaËkoj ovisio je do svetskoga rata od onoga verskog i kulturnog kapitala koji su oni u svojoj svesti poneli sa sobom iz svojih ranijih postojbina kao nasleappleeni dragi amanet i uspomenu i daye ga negovali, bilo sami, bilo pomoêu ono malo uskoëkih sveπtenika i istovernika. JaËe strujawe verskog i kulturnog æivota moglo je da nastane

39 39 Dokumenti tek onda, kada su u SlovenaËkoj organizovane parohije, doπli πkolovani sveπtenici i intelektualci, sposobni i pozvani da rade na verskom i kulturnom napretku svoje sredine. Odmah po osnutku crkvenih opπtina pomiπya se na prireappleivawe proslava sv. Save. One se zaista i prireappleuju s programima, iz kojih se je mogla da crpe mnoga pouka, korisna i za verski i za kulturni æivot. A u tim priredbama sudeluju kako najjaëi intelektualci tako i πkolska omladina. U Yubyani se iste godine 1921, kada je provedena organizacija crkvene opπtine pomiπya na proslavyawe sv. Save poëetkom 1922 godine. U arhivi se nalazi pismo sekretara yubyanskog kulturnog druπtva µbratstvo Vladimira Kravosa tadaπwem vojnom sveπteniku sledeêe sadræine: µyubyana 24. novembra Velepoπtovani gospodin Prota! Ovdaπwe kulturno druπtvo µbratstvo naumilo je proslaviti ove godine sv. Savu na 14/27 januara, proslavili bi sa dostojnom proslavom, u velikoj dvorani Narodnog doma, srpskog prosvetiteya. Potpisatom je poveren ceo deo programa te proslave. Jer bi bio program veêim delom srbski, ja Vas gospodin Prota najlepπe umoyavam da za stvar zainteresirate Vaπeg poπt. gospodine sina i joπ koje pravoslavne πtudente, koji neka se izvole javiti u mojoj kancelariji kad god im je voya i to svakog dana od 9 12 i od 2 6 po podne. Oprostite mi πto nisam mogao doêi ovih nedeya u crkvu, ali niπta me neêe spreëiti, da nedoappleem iduêe nedeye i na 1. decembra. BuduÊi mi je hitnost sastaviti program, ja vas molim, da zamolite u moje ime vaπeg gosp. sina, da se πto pre kod mene javi.»ast mi je izraziti moje duboko πtovawe. Odani Vladimir Kravos, s.r. sekretar Narodni dom, 1 kat desno, narodno socijalna sveza. A u zapisniku sednica crkvenoopπtinske uprave nalazimo zakyuëak, doneπen 18. novembra 1921, da se dan sv. Save proslavi πto sveëanije i to do podne sa πkolskom decom, a uveëe u zajednici s gospodom oficirima. Tako se nastavya rad u tom smislu i sledeêih godina, a programi proslava Ëuvaju se u crkvenoopπtinskoj arhivi. Godine 1902, po kazivawu Dragutina GuliÊa, kwigovesca, sastali su se u gostioni kod µzlatne ribe Emil DobriÊ trgovac, PetriÊ trgovac, Jovan SaviÊ tipograf, on Dragutin GuliÊ i

40 Dokumenti 40 PopoviÊ, pretsednik grafiëkog druπtva u Yubyani, veêinom slagari µjugoslovenske tiskare i pokuπali da osnuju Ëitaonicu kao kulturno srediπte pravoslavnih yubyanëana. Za pretsednika Ëitaonice izabrali su pretsednika grafiëkog druπtva PopoviÊa. Izgleda da taj kulturni pokuπaj nije bio ostvaren, jer se o æivotu i radu te Ëitaonice daye niπta ne zna. S osnivawem parohije u Yubyani pruæa se prilika i nekim rimokatoliëkim Slovencima da napuste rimokatolicizam i preappleu u pravoslavye. Neki to Ëine iz rasnih i nacionalnih pobuda, jer se oseêaju slovenima, po Ëijem je miπyewu pravoslavye slovenska vera i jer kao nacionalisti moraju da pripadaju jednoj narodnoj crkvi i da prema tome ne mogu biti u jednoj internacionali kao πto je rimokatolicizam. Neki opet prelaze zbog ureappleewa svojih porodiënih i braënih prilika, a neki prelaze iz Ëisto politiëkih pobuda. Tako vidimo iz protokola o verozakonskim prelazima, da ih je u godini 1920, dakle joπ pre osnutka parohije, preπlo u pravoslavye 3, u godini 1921, kada je parohija osnovana 150, u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini , u godini Dakle, u prvih dvadeset godina æivota ove pravoslavne parohije prelazilo je u pravoslavye 49,65 duπa godiπwe. S tim u vezi javila se i veêa potreba pastirtvovawa i katihitizirawa ne samo u Yubyani nego po svuda po Sloveniji. Iz toga vidimo iz sedniëkih zapisnika da su skoro redovno na dnevnom redu bili putni raëuni sveπtenikovi wegov honorar. Vidimo daye da se u KoËevju 27. maja 1928 godine sluæi sluæba boæija, a to isto biva opet u KoËevju i 1. novembra iste godine. U dva puta sluæi se sluæba boæija u Jesenicama, a u Ribnici se prireappleuje duhovni koncerat. No sve se to vrπi ne u svrhu propagande nego u svrhu zadovoyavawa verskih potreba pravoslavnih parohijana rasutih po raznim mestima Slovenije. To je bila zvaniëna duænost Srpske pravoslavne crkve, koja se naπla ovde u novim prilikama i u izrazi-

41 41 Dokumenti to rimokatoliëkoj sredini. Propaganda za pravoslavye, a radi mira i neizazivawa verskog trvewa u mladoj heterogenoj dræavi bila je nepoæeyna i nepreporuëyiva. Meappleutim pravoslavni Slovenci obrazovali su bili u Yubyani, Ceyu i Mariboru t.zv. µbratstva pravoslavnih Slovenaca koja su imala zadaêu: µ iriti aktivno ispovedawe pravoslavya i nacionalno-jugoslovenske svesti, podupirati pravoslavno vaspitawe omladine, πirewe Spomenik Kraya Petra I KaraappleorappleeviÊa ispred yubyanskog Magistrata

42 Dokumenti 42 pravoslavnih kwiga, buappleewe zanimawa za pravoslavne verske manifestacije (liturgije, slave, i.t.d.), negovawe pravoslavnog crkvenog pojawa, nabavyawe πkolskih kwiga siromaπnoj deci, a naroëito verskih, pomagawe siromaha i pravoslavne πkolske dece, podupirati rad prosvetnih, kulturnih, dobrotvornih, nacionalnih i pravoslavnih ustanova, te u sporazumu sa sveπtenikom vrπiti druge unutarwe misije radi πirewa pravoslavne i nacionalne svesti. Iz ovoga programa se vidi da su Bratstva imala i neku nacionalnu politiëku zadaêu, a mogla bi se tu podrazumevati i propaganda za pravoslavnu narodnu crkvu i za pravoslavnu veru. No kako je Ustav Srpske pravoslavne crkve predvideo kod svakog paroha Versko dobrotvorno starateystvo, koje ima da mu pomaæe u wegovoj pastirskoj sluæbi, to su Bratstva izgubila svoj razlog opstanka, pa su se stvarno ugasila, a na wihova mesta su doπla versko dobrotvorna starateystva, Ëiji program obuhvata rad na Ëisto versko moralnom vaspitawu naroda ispuπtajuêi nacionalno politiëki momenat. No i bez obzira na ustanovu Bratstva i pred donoπewa crkvenog Ustava i ustanovyewa versko dobrotvornog starateystva crkvena opπtina yubyanska je razumela svoju duænost. Tako vidimo kako se 2. maja 1928 donosi zakyuëak da se bolesnom opπtinaru za leëewe dade beskamatni zajam od Dinara Na istoj sednici se donosi zakyuëak da se nabave poboæne slike za narod. 12. juna iste godine daje se potpora ruskom generalu Bogajevskom za leëewe bolesne kêeri iz fonda sv. Save. 27. decembra 1928 posreduje crkvena opπtina za pomoê siromaπnoj deci kod druπtva µknegiwa Zorka, daje se pomoê siromaπnim studentima i.t.d. Isto tako vodi se briga i za mesto za sahrawivawe umrlih pravoslavnih hriπêana. VeÊ 6. avgusta 1921 donosi se zakyuëak da se zamoli yubyanska opπtina da na grobyu sv. Kriæa dodeli jedno mesto za pokapawe pravoslavnih mrtvaca. Meappleutim, poπto je grobye konfesisko i vlasniπtvo rimokatoliëke crkve do poluëewa posebne parcele za pravoslavne umrle u Yubyani nije doπlo, nego se pokapaju po redu izmeπano sa rimokatoliëkim mrtvacima. I u ostalim mestima yubyanske parohije pravoslavni mrtvaci se pokapaju na rimikatoliëkim grobyima bilo na posebnim odelewima za inoverce, bilo u redu meappleu rimokatolicima.

43 43 Dokumenti Na ovom je mestu vredno spomenuti da se u selu Kriæe pokapaju pravoslavni mrtvaci sa Golnika uza samu rimokatoliëku crkvu u cimiteru, dok se rimokatoliëko grobye nalazi odma do cimitera. Verski æivot pluêobolnih bolesnika, koji sa raznih strana sveta dolazili na Golnik, u srezu krawskom, da u tamoπwem leëiliπtu leëe svoju teπku bolest, zahtevao je od crkvene opπtine i posebnu paæwu. Tako je nastojawem sveπtenika s jedne strane, i æeyom pravoslavnih bolesnika s druge strane doπlo do osnivawa pravoslavne kapele u samom leëiliπtu. Uprava leëiliπta dala je jednu sobu za ureappleaj i smeπtaj kapele a sam ureappleaj i bogosluæbeni pribor nabavila je delom uprava leëiliπta, a delom su prilagali bolesnici. Kapela je otvorena i osveêena na dan 7. jula 1934 godine. OsveÊewe je obavio zagrebaëki mitropolit Dositej kao nadleæni Arhijerej. Od toga Ëasa sluæi se pravoslavnim bolesnicima u wihovoj kapeli na Golniku sluæba boæija svakoga meseca jedared. Sem ove obaveze yubyanskoga sveπtenika da sluæi svakog meseca u GolniËkoj kapeli joπ jedan verski æivot stavyao je na wega liënu duænost. To je bio verski æivot pravoslavnih osuappleenica, koje su svoje grehe okajavale i kaznu izdræavale u æenskoj kaznionici u Beguwama kod Lesca. Dozvolom dræavnog tuæioniπtva, a na zahtev svih osuappleenica, odlazio je sveπtenik vremenom na vreme da ispovedi i priëesti te bednice. No svakom prilikom su se pravoslavne osuappleenice sveπteniku jednoglasno i bez iznimke tuæile, kako im je teæak postupak rimokatoliëkih kaluappleerica koje su na wih primewivale stroæije a katkada i inkvizatorske mere nego na wihove drugarice rimokatolkiwe. Govorile su da im nije teπko trpiti zasluæenu kaznu za svoja dela ali im je teæak onaj suviπak kazne koji im je dodeyivan zato πto su bile pravoslavne vere. NaroËito im je teπko padao zahtev da idu u rimokatoliëku kapelu i pevaju u rimokatoliëkoj crkvi, jer im je to vreapplealo wihovo pravoslavno versko oseêawe. Samom sveπteniku prikazala je upraviteyica kaznione jednu osuappleenicu, koja je svrπila sredwu tehniëku πkolu, kao bezboπkiwu. Meappleutim ispitivawem utvrdio je sveπtenik da ona nije nikakva bezboπkiwa jer se je kao i druge osuappleenice lepo ispovedila i priëestila, ali je doznao da su je zato πto nije htela da ide u rimoka-

44 Dokumenti 44 Unutraπwost Doma µknegiwe Zorke u Yubyani toliëku crkvu bacili u ciëi zimi na beton u neku Êelijicu gde su joj od studeni svi nokti poodpadali. Ove æalbe, praêene uvek gorkim suzama, upuêivane su sveπteniku s molbom da ih spase iz Beguwa. I zaista usled sveπtenikove æalbe Ministru Pravde i posredovawem srpskog Patrijarha, koji je poveryivim izveπtajima sveπtenikovim o ovom postupku bio obaveπten, Ministar Pravde je odredio da se pravoslavne osuappleenice premeste iz Beguwa u Poæarevac. O tome aktu Ministarstva Pravde izveπtava Uprava kaznione u Beguwama Upravu parohije u Yubyani svojim izveπtajem od 23. juna 1940, Br od toga Ëasa prestala je potreba odlaska u Beguwe. Spomenuli smo kod naslova µbogosluæbena mesta, bogosluæewe i pojawe da su posle rata (od 1914 do 1918) u Jugoslaviju doselili mnogi Rusi, pa ih vidimo i u Yubyani gde osnivaju crkveni hor i svojim skladnim pojawem ureπavaju pravoslavno bogosluæewe. Poπto ih bejaπe priliëan broj organizovali su svoju rusku koloniju u Yubyani, a inicijativom univerzitetskog profesora Aleksandra BilimoviÊa obrazovali su i osnovali µrusku maticu, koja je ugledala svetlost 9. marta 1924 godine sa zadaêom da Ëuva nacionalnu svest i neguje slovensku kulturu, da bude, dakle, nacionalno kulturna ustanova a nikako politiëka organizacija. Ona izraappleuje svoj ustav i po wemu æivi i deluje. Otvara svoje podruænice u Zagrebu, Bawaluci, Velikom BeËkereku, Novom Sadu,»ervenki, Hrastovcu, Krayevu, BaËkoj Topoli, Jokicama, Somboru i Mariboru, a izvan Jugoslavije u Bruseyu. Nakon deset godina æivota neke su se podruænice ugasile a

45 45 Dokumenti ostala je centrala u Yubyani i podruænice u Novom Sadu, Somboru, Zagrebu, Mariboru i Hrastovcu. Ruska je matica od 4. juna 1929 godine stajala pod pokroviteystvom jugoslovenskog kraya. Imala je svoju biblioteku koja je na 1. januara 1935 god. brojala 3766 primeraka kwiga. Dræala je predavawa na nauëne, kwiæevne i opπte teme. Uvela je praznovawe dana ruske kulture, ustanovila kurs za ruski jezik, izdavala broπure imajuêi u vidu naroëito poseban odgoj ruske omladine. Pod VrπiËem, blizu Krawske Gore, na visini od metara, kupila je godine 1930 oko kv. metara zemyiπta, na kome se Ruska kapelica na VrπiËu

46 Dokumenti 46 je nalazila jedna mala drvena kapelica. Tu su kapelicu podigli ruski zarobyenici, koji su za vreme svetskoga rata tu pod vrlo teπkim uslovima zime, gladi, boleπtina i sneænih lavina, radeêi na putu preko Karavanki na spojnici bivπe Austrougarske monarhije i Krayevine Italije umirali. Da oëuva tu kapelicu taj tuæni spomenik vere svoje ruske braêe Ruska je Matica kupila to zemyiπte i da trajno oëuva tuænu uspomenu na svoju porobyenu rusku braêu, koja tu u tuappleini, daleko od svoje Matuπke Rusije pomreπe, izgradila je kosturnicu, u koju je sakupila neπto kostiju i uredila humku kao grob neznanom Rusu. Tu u toj kapeli, koju je sutradan po osveêewu golniëke kapele t.j. na dan 8. jula 1934 godine osvetio zagrebaëki Mitropolit Dositej i koja je posveêena sv. Velikom ruskom knezu Vladimiru, sluæi se svake godine u nedeyu koja je najbliæe danu sv. Vladimira sluæba boæija, parastos pomrlim tu Rusima i pomen na grobu neznanog Rusa. Taj dan je za Maticu Rusku i sve Ruse, domaêe i strane, dan svete duænosti prema svojoj ovde pomrloj braêi i dan hodoëaπêa kada se kod ovoga tuænoga spomenika sastaju da se pomole Bogu za pokoj duπa svoje ovde pomrle braêe i odræe pomen neznanoga Rusa. Matica je ruska za tim odræavala vezu sa ostalim kulturnim druπtvima i prosvetnim ustanovama, sudelovala u javnim manifestacijama u svima kulturno prosvetnim akcijama kako u Yubyani samoj, tako i na strani, a posebno u mestima svojih podruænica. ARHIPASTIRSKE POSETE Prva arhipastirska poseta od dana osnutka srpske pravoslavne crkvene opπtine i parohije yubyanske pala je na Krstov dan, dana 14/27 septembra 1927 godine, dakle sedam godina od osnutka. Toga dana posetio je ovu crkvenu opπtinu srpski Patrijarh Dimitrije, prisustvovao sveëanoj sednici, potpisao sedniëki zapisnik, o Ëemu je saëiwena spomenica, a Ëin potpisivawa fotografski snimyen te se fotografija Ëuva u parohiskoj kancelariji. Dana 19. juna 1932 stiæe iz Ceya u Yubyanu i sutra dan osve- Êuje temeye crkve sv. irila i Metodija Srpski Patrijarh Var-

47 47 Dokumenti Srpska pravoslavna crkva u Ceyu posveêena Svetom Savi, osveêena na Duhove 19. juna godine, poruπena dolaskom Nemaca godine Srpska pravoslavna crkva posveêena sv irilu i Metodiju u Trubarevom parku u Yubyani

48 Dokumenti 48 nava sa znatnom pratwom, pobrojanom pod naslovom µgradwa crkve. Ova druga Arhijerejska poseta, vezana za gradwu crkve, ostala je duboko urezana u srcima vernika, a fotografski snimci zna- Ëajnih momenata sa doëeka, osveêewa i banketa Ëuvaju se u parohiskom albumu slika. TreÊu posetu uëinio je 1934 godine nadleæni Arhijerej zagrebaëki Mitropolit Dositej i vezana je bila za osveêewe golniëke kapele, posveêene sv. Evanappleelisti Luci, dana 7. jula i za osveêewe ruske kapele pod VrπiËem, posveêene sv. Vladimiru na dan 8. jula iste godine.»etvrtu posetu uëinio je ovoj parohiji i crkvenoj opπtini nadleæni Eparhiski Arhijerej Mitropolit zagrebaëki Dositej i to na dan 3. novembra 1935 godine, kojom su prilikom osveêeni i postavyeni krstovi na kubeta. POSETE»LANOVA KRAYEVSKOG DOMA SlovenaËka, obdarena vanredno lepom prirodom, privukla je paæwu i Krayevskog doma te su Ëlanovi krayevskoga doma u Sloveniji osnovali svoje letovaliπte. Kray je kupio na Bledu dvorac zvani µsuvobor a Knez Pavle kupio je u blizini Krawa dvorac zvani µbrdo. U tim dvorcima boravili su Ëlanovi krayevskog doma redovno svake godine preko letwih meseci a dolazili bi i zimi u lov. Poπto nisu imali svoje dvorske crkve ni na Bledu ni na Brdu dolazili su po potrebi u pravoslavnu parohisku crkvu u Yubyanu. Tako su 8. avgusta 1938 god. davali parastos umrlome grëkom princu Nikoli, ocu jugoslovenske knegiwe Olge a tastu jugoslovenskog Princa Pavla KaraappleorappleeviÊa. Parastosu su prisustvovali Knez Pavle i Knegiwa Olga, zatim wihova deca KneæeviÊi Aleksandar i Nikolaj, grëka Velika Knegiwa Jelena (majka Knegiwe Olge), dvorska svita i jedna wihova goπêa iz Engleske. Dana 27. avgusta iste 1938 godine davala je Krayevska porodica u ovdaπwem parohiskom hramu parastos umrloj rumuwskoj Krayici Mariji majci, materi jugoslovenske Krayice Marije. Parastosu su prisustvovali jugoslovenska Krayica Marija, Knez Pavle, prinëevi Tomislav i Andrej sa dvorskom svitom.

49 49 Dokumenti Pravoslavna crkva posveêena sv. irilu i Metodiju u Mariboru. Ruπili su je po nareappleewu Nemaca slovenaëki internirci, katoliëki duhovnici i srpski vojni zarobyenici od 27. aprila do kraja jula godine Na roappleendan Krayev, dana 6. septembra 1940 godine, prisustvovali su blagodarewu za Kraya: sam Kray Wegovo VeliËanstvo Petar II KaraappleorappleeviÊ, Wihova VeliËanstva Knez Pavle i Knegiwa Olga, te wihovi sinovi PrinËevi Aleksandar i Nikola, zatim upravnik krayevog dvora i general Jovan Leko, Ministar dvora Milan AntiÊ, upravnik grada Beograda Dragomir DrinËiÊ i pretstavnici domaêih vojnih i civilnih vlasti. Posle svrπenoga blagodarewa zahvalio je mesni paroh Wegovu VeliËanstvu Krayu na hramu podarenom ikonostasu. Taj dogaappleaj, koji je bio vezan joπ i za otkriêe spomenika BlaæenopoËivπem jugoslovenskom Krayu Aleksandru I bio je dogaappleaj prvog reda uopπte a naroëito velikoga slavya i patriotskih manifestacija za Yubyanu posebno. Silan svet slegao se u Yubyanu toga dana da pozdravi svoga Kraya koji je tada prvi put javno nastupio kao vladar i prvi put prisustvovao otkriêu jednog spomenika. Sve novine punile su svoje stupce ovim vanred-

50 Dokumenti 50 nim dogaappleajem. List µpolitika od subote 7. septembra 1940 opisujuêi ovaj dogaappleaj izmeappleu ostalog kaæe ovo: µiz katedrale (rimokatoliëke), sve ugledne liënosti koje su prisustvovale blagodarewu odvezle su se prvo u pravoslavnu crkvu sv. irila i Metodija u parku Tivoli gde su bili i Ëlanovi Krayevskog Doma. Pred pravoslavnom crkvom bila je postrojena poëasna Ëeta 40. peπad. puka sa zastavom i muzikom. Nekoliko minuta pre deset Ëasova dovezli su se automobilom sa Bleda ministar Dvora g. Milan AntiÊ, upravnik Dvora general g. Leko, komandant Dravske diviziske oblasti g. StefanoviÊ koji je najpre obiπao poëasnu Ëetu i primio raport, zatim civilna i vojna kuêa Wegova VeliËanstva Kraya i upravnik grada Beograda g. Dragomir DrinËiÊ. Muzika 40. peπad. puka objavila je dolazak Wegova VeliËanstva Kraya svirawem dræavne himne, dok su sa yubyanskog grada ubrzanom paybom pucali topovi. TaËno u dest i trideset Ëasova dovezli su se W. V. Kray Petar II, Wihova Krayevska VisoËanstva Knez Namesnik Pavle i Knegiwa Olga i KneæeviÊi Aleksandar i Nikola. Wegovo VeliËanstvo Kray Petar II bio je u uniformi avijatiëarskog potporuënika, poπto je danas proizveden u Ëin oficira. Wegovo VisoËanstvo Knez Namesnik Pavle bio je u pohodnoj uniformi armiskog generala dok je KneæeviÊ Aleksandar bio u uniformi kowiëkog redova. Wegovo VeliËanstvo Kray Petar II i Wihova VisoËanstva Knez Namesnik Pavle i KneæeviÊ Aleksandar imali su odlikovawa Karaappleorappleeve zvezde sa lentom. Prilikom ulaska, Wegova VeliËanstva Kraya doëekao je ministar prosvete g. Dr. Anton Koroπec, Ban Dravske banovine g. Dr. Marko NatlaËen, pretsednik pravoslavne crkvene opπtine prof. Yubomir JurkoviÊ. Komandant Dravske diviziske oblasti g. Dragoslav StefanoviÊ i drugi velikodostojnici. U ime stanovniπtva Dravske banovine ban g. Dr. NatlaËen priπao je W. V. Krayu i najsrdaënije mu Ëestitao roappleendan. Ban g. Dr. NatlaËen toplo je pozdravio i ostale Ëlanove Krayevskog Doma, izraæavajuêi veliku radost πto su izabrali Yubyanu i SlovenaËku za ovogodiπwi znaëajan Roappleendan W. V. Kraya. Wegovo VeliËanstvo Kray uπao je zatim u crkvu gde je poëelo blagodarewe. Za sve vreme dok se W. V. Kray nalazio u crkvi, ogromna masa naroda koja je bila svrstana pred Narodnim domom i

51 51 Dokumenti Spomenik Kraya Aleksandra I KaraappleorappleeviÊa u Yubyani u parku Tivoli aklamirala je Wegovo VeliËanstvo Kraya i neprestano su se Ëuli uzvici: µæiveo Kray! Æiveo krayevski Namesnik! Æiveo krayevski Dom!. SveËanu sluæbu i blagodarewe obavio je Protojerej g. Bogdan MatkoviÊ uz asistenciju vojnog sveπtenika g. Duπana NikoliÊa. SliËne opise ovoga dogaappleaja dale su i sve ostale novine u zemyi.

52 Dokumenti 52 GRADWA PAROHISKOG DOMA S osnutkom parohije iskrsava odmah i pitawe gradwa parohiskog doma za stan parohiskom sveπteniku, kancelarije i ostale crkvenoopπtinske potrebe. Na prvo mesto istavya se stan sveπtenikov. Crkvena opπtina obraêa se Gradskoj opπtini s molbom da u zakladnoj gradskoj kuêi zvanoj µkresija dade za sveπtenika besplatan stan od Ëetiri sobe. I, kako se iz dopisa Pretsedniπtva Gradskog Magistrata vidi, sveπtenik je primao do 1. novembra 1927 na ime najamnine Din. Od 1. novembra 1927 daje Gradska opπtina parohiskom zvawu joπ Din. s razloga πto ne moæe da dade u svojoj kuêi u takozvanom kolskom drvoredu (Kresija) stan od Ëetiri sobe u naravi. Iz dopisa Magistrata od 16. maja 1928 Br. 1667/28 Ref. V. vidi se da je Magistrat ukinuo davawe te pomoêi za stanovawe liëno sveπteniku i na sednici od 30. III zakyuëio da se crkvenoj opπtini daje godiπwa pripomoê od Din., iz koje je onda plaêala stan za sveπtenika. Ova pomoê Gradske opπtine sinæena je godine 1935 sa trideset hiyada na dvadeset hiyada Dinara, a godine 1936 smawena je na deset hiyada Dinara. No ove iste godine dala je Gradska opπtina za parohiski dom gradiliπte u povrπini od 1405 kv. m. odmah pokraj crkve, na parceli broj 174/4 ko. Kapucinsko predmestje, koja je parcela gruntovno prevedena na crkvenu opπtinu yubyansku s odlukom Sreskog suda u Yubyani od 17. oktobra 1936 Br i nalazi se u gr. ul. Br Istom odlukom prevedena je na crkvenu opπtinu i parcela br. 375 u povrπini 493 kv. m. na kojoj je podignuta crkva. U prvi mah se pomiπyalo da se zajedno sa crkvom odmah zida i parohiski dom. No kako je takav pothvat zahtevao veêa novëana sretstva nego πto ih je crkvena opπtina imala i mogla nabaviti, odustalo se od te zamisli i pristupilo samo zidawu crkve. Pitawe podizawa parohiskog doma odloæeno je za kasnije vreme. Godine 1939 pokreêe se ponovo pitawe gradwe parohiskog doma. Poddirektor Jadransko-podunavske Banke Yubomir inovski nudi besplatno kamen za soklu doma. ZakyuËuje se da se zamoli Patrijarπijski Upravni odbor za pomoê u visini one svote koju

53 53 Dokumenti plaêaju parohijani u vidu patrijarπijskog prireza a po tom da se podigne dugoroëni zajam kod Dræavne Hipotekarne Banke. Dobiveni uslovi D. H. B. nisu odgovarali moguênosti crkvene opπtine u pogledu otplaêivawa zajma a Patrijarπiski Upravni odbor nije na podnetu molbu poslao reπewe i tako je stvar opet odloæena. Godine 1941 pokreêe se opet pitawe gradwe parohiskog doma i sveπtenik odlazi liëno u Beograd da posreduje kod raznih dræavnih i crkvenih vlasti za pomoê. A sem toga πaye se raspis po celoj zemyi ustanovama, druπtvima i liënostima i apeluje za pomoê da bi se uredila unutraπwost parohiske crkve i podigao parohiski dom. Iz raspisa, koji je tom prilikom razaslat, vidi se pred kako velikom zadaêom je stajala crkvena opπtina. Raspis glasi: µbr SlovenaËka, obdarena od Boga lepom i raskoπnom prirodom, doæivela je meappleu pokrajinama naπe Krayevine iznimnu Ëast, da je postala stalnim letovaliπtem Wegova VeliËanstva Kraya i Ëlanova Krayevske porodice. U letwim mesecima ona je vrlo Ëesto poseêivana i od predstavnika stranih dræava i naroda, a nije redak sluëaj da se diplomatski kor sa Krayevskom vladom naappleu u wezinom lepom naruëju, u zaista zanosnom Bledu. Glavni grad wezin bela Yubyana ponosan je Ëiwenicom πto je posle Beograda najëeπêe poseêivani grad od Ëlanova Krayevske porodice i πto im ponekad moæe da ponudi svoje svesrdne usluge i u granicama svojih moguênosti zadovoyi po neku æeyu i potrebu. Savezno s tim i pravoslavna crkva sv. irila i Metodija u Yubyani ima tu retku Ëast da za vreme poseta Ëlanova Krayevskog doma u Sloveniji posluæi povremeno wihovim verskim potrebama. Taj sveti hram, podignut na krasnom mestu grada Yubyane, namewen svetloj uspomeni Velikog Kraya Oslobodioca Petra I KaraappleorappleeviÊa, izgraappleen u Ëisto srpsko vizantiskom stilu, jedini spomenik ove vrste u Yubyani i pretstavnik srpsko vizantiskog stvaralaπtva i kulture, divan kao najlepπa pesma po svojoj spoyaπnosti i arhitektonskoj harmoniënosti, unutra je joπ neureappleen i prazan. Tu prazninu uoëila je krayevska porodica i naπ mladi Kray, Wegovo VeliËanstvo Petar II, poklonio je hramu jedan skupocen ikonostas, divno izraappleen duborezom u orahovini, jedno

54 Dokumenti 54 pravo remek delo glasovitih duborezaca klasiënog Juga. Kako ovaj krayevski dar tako i posete Ëlanova Krayevskog doma, pa i svakodnevne posete stranaca nameêu ovoj crkvenoj opπtini pitawe: da li dolikuje primati Ëlanove Krayevskog doma i nadaye u praznu neureappleenu crkvu? Da li je za ugled Srpske pravoslavne crkve podesno da stranci o woj dobivaju pojam u ovoj neureappleenoj bogomoyi? Ili je sveta duænost Srpske pravoslavne opπtine yubyanske da se πto pre pobrine kako bi ova unutraπwost bila u skladu sa spoyaπwom lepotom hrama i bogastvom ikonostasa, Krayeva dara? Yubav prema Bogu, osetyivost za ponos svoje Crkve i posebno predanost, uvaæavawe i yubav prema mladom i voyenom Krayu i prema naπoj narodnoj Dinastiji opredelila je ovu crkvenu opπtinu na akciju najveêih razmera s verom da Êe je razumeti i pomoêi svi koji vole duπu, veru, Boga, Crkvu, Kraya i Dinastiju, a mogu svoju yubav i dobrim delom pokazati.»lanovi wezini staviêe u sluæbu ovom ciyu svu svoju voyu, sav svoj estetski ukus i svu svoju finansisku snagu do krajwih moguênosti. Ali obzirom na veliëinu i karakter zadatka a skromnost svoje finansiske snage ova je Crkvena opπtina doπla do zakyuëka da treba da se, sem na svoje Ëlanove, za novëanu pomoê obrati i svima onima koji poseduju napred pomenutu yubav, koji razumeju znaëaj kulturnih spomenika i uæivaju u wihovoj lepoti, æele da ih otaqbina πto viπe ima, æele na svakom mestu odgovarajuêi sjaj i prijem Ëlanovima svoje narodne Dinastije, a dao im je Bog i wihovo snalaæewe u æivotu da takvu pomoê mogu da ponude. Za prikaz veliëine i tegobe naπega zadatka slobodni smo Vaπem gospostvu nabrojati najkrupnije naπe potrebe koje se sastoje u: Fresko slikawe cele unutraπwosti, proceweno na Nabavci: Din 1, Ærtvenika u duborezu, procewenog na Dva celivbaonika, procewena na Hristova groba, procewenog na Jednoga Arhijerejskog stola procewenog na Jednog BogorodiËnog stola, procewenog na Jednog Krayevskog stola, procewenog na Dve pevnice, procewene na Pedeset stolova, procewenih na

55 55 Dokumenti Jedan polijelej, procewen na Tri zvona, procewena na Jedne garniture appleaëkih stihara i Ëiraka procewena na Dveju sveëanih sveπteniëkih odeæda, procewenih na Jedne crne sveπteniëke odeæde, procewene na Tri komada Êilima za prilike Krayevske posete, procewene na Jedne æeyezne ograde od prizemya do hora, procewene na Trideset komada celivaêih ikona, procewenih na A kako organsku celinu s crkvom Ëini parohiski dom bez koga ne moæe uopπte biti pravog crkvenoopπtinskog æivota, a koji bi pored ostalog trebao i da pruæi moguênost otsedawa visokim dostojanstvenicima, to je najpreëa potreba izgradwe doma, koja je predviappleena za iznos od 1, πto sve zajedno Ëini iznos od Din 2, Ovaj i ovakav teret zaista je preteæak za naπa finansiska leapplea, ali je naπa vera velika i nepokolebyiva da je sveto jevanappleeye u duπama naπeg naroda toliko ukoreweno da Êe biti dobrih pomagaëa na sve strane. Pa s toga verujemo da Êe i Vaπe blagoroapplee prisluhnuti naπ apel i priteêi nam u pomoê u granicama svojih najveêih moguênosti i najsvesrdnijeg razumevawa, kao πto nas je svesrdno pomogao, posle Gradske opπtine yubyanske i W. Vel. Kraya, naπ najveêi dobrotvor, ma da nije ni pravoslavne vere, g. Frawo MediÊ, industrijalac iz Yubyane, svojim prilogom od Dinara. Bog neka mu vrati i plati svojim bogatim darovima. A tako isto neka obdari dobrim zdravyem, svakim napretkom i svojim blagoslovom sve one koji Ëine dobra dela ma na kom mestu! Paroh: Protojerej Bogdan N. MatkoviÊ Pretsednik: Dr. Yuba JurkoviÊ profesor, Isti je raspis u izvodu razaslat na slovenaëkom jeziku po Sloveniji.

56 Dokumenti 56 I taman je posao razaπiyawa ovih raspisa bio u najboyem jeku, prilozi poëeli da stiæu s raznih strana i prvih sto hiyada Din. uloæeno u Poπtansku tedionicu kao poëetna glavnica, kad izbi iznenada rat. NemaËka bez objave rata napade na Jugoslaviju. Bombardovawem Beograda, otvorenoga grada, poëini straπna zverstva i pobi desetine hiyada beogradskih graappleana. Za Srbe poëe nova Golgota. Svi radovi zastadoπe pa i rad na prikupyawu srestava za gradwu parohiskog doma. GODINA 1941 Posle svetskoga rata, koji je trajao od godine, i u kome su na jednoj strani bile Austrougarska monarhija, NemaËka, Italija i Bugarska, a na drugoj strani Engleska, Francuska, Amerika, Rusija i balkanske dræavice: Srbija, GrËka i Rumuwska, neprijateystvo izmeappleu NemaËke s jedne i Francuske i Engleske s druge strane nije mogao sklopyeni mir uguπiti. Ono je i nadaye tiwalo. I dok su se pobedniëke dræave, opijene pobedom, zanosile miπyu trajnog svetskog mira i kao dokaz svoje dobre voye i svoje æeye sprovodile razoruæavawe svojih naroda i demilitarizaciju svojih dræava dotle se je nacional socijalistiëka NemaËka pod voapplestvom Adolfa Hitlera potajno grozniëavo naoruæavala najstraπnijim ratnim oruappleem i spremala se na osvetu za izgubyeni rat. Gordost nemaëkog naroda, koji je sebi uobrazio da ima nad ostalim narodima sveta takva preimuêstva koja mu daju pravo na svetsko gospostvo, gurala ga je u novi rat. I rat je izbio. Adolf Hitler, utelovyena nemaëka gordost, preuzima kao voapplea nacional socijalistiëke stranke vlast u NemaËkoj. Naoruæava se i izjavyuje da moæe, ako ustreba, sa celim svetom da ratuje. On najprije sjediwuje s NemaËkom Austriju. Zauzima deo»ehoslovaëke. Pomaæe stvarawe posebne SlovaËke dræave. Odvaja Dancig. Pokorava Poysku,»ehoslovaËku, Dansku, Holandiju i Norveπku. Pobeappleuje Francusku. Pokuπava invaziju u Veliku Britaniju. Dobiva slobodan prolaz za svoju vojsku kroz Bugarsku, Rumuniju i Maqarsku i, da bi mogao i sa severne strane napasti GrËku koja se nalazi u ratu sa wegovom saveznicom Italijom,

57 57 Dokumenti traæi od Krayevine Jugoslavije slobodan prolaz za svoju vojsku preko wezine teritorije. Jugoslovenska dræava, upravyana u tom Ëasu Krayevskim Namesnicima umesto malodobnog Kraya, pristupa tzv. trojnom paktu NemaËke, Italije i Japana. Ali narod i vojska vide u tom Ëinu izdaju svojih tradicija, svoga junaπtva, svoga dostojanstva i morala, dræavne nezavisnosti i slobode i treêi dan posle potpisa, tek πto su se potpisnici pakta iz Berlina vratili, pod pritiskom javnog mnewa Kray Petar II preuzima na dan 27. marta krayevsku vlast u svoje ruke i obrazuje se koncentraciona vlada od svih politiëkih grupa u zemyi. Taj akt znaëio je nepriznavawe potpisa Krayevine Jugoslavije na trojnom paktu i NemaËka, kao πto smo napred rekli, bez objave rata, uvreappleena u svojoj gordosti, bombarduje 6. aprila otvoreni grad Beograd i ubija desetine hiyada graappleana. Rat je bio tu. Vojska se poëiwe razmeπtati i razvrstavati. Ali pre nego je mogla biti skoncentrisana, uëiwena je pomoêu NemaËke i Italije od strane grupe Hrvata, zvanih frankovaca, na Ëelu sa Dr. Antom PaveliÊem sramna izdaja jugoslovenske dræave. Proglaπena je nezavisna hrvatska dræava. Divizije u Hrvatskoj imale su u sebi pukove koji su jednostavno otvorili Nemcima granicu da nesmetano uapplee nemaëka vojska zajedno sa izdajnikom svoje otaqbine Dr. Antom PaveliÊem, koji je od postanka Krayevine Jugoslavije uæivao stipendiju Krayevine Italije, organizovao ubistvo Kraya Aleksandra I KaraappleorappleeviÊa i pripremao polako izdaju otaqbine koja je sada bila i izvrπena. Divizije u SlovenaËkoj bile su otseëene od vrhovne komande i doznavπi za izdaju Hrvata poloæile su oruæje. Nastalo je rasulo vojske i u nebrawenu Sloveniju ulaze s jedne strane Nemci a s druge Italijani. 11. april 1941 godine dan je potpune kapitulacije Jugoslovenske vojske jer se ni u Srbiji usled iznenadnoga napada i prodora nije dospela skoncentrisati i spremiti za odbranu. Svega pet dana trebalo je neprijateyima da pomoêu t.zv. pete kolone i izdaje Hrvata frankovaca zagospodare celom jugoslovenskom teritorijom. Yubyansku parohiju zadeπava ista sudbina kao i jugoslovensku dræavu. Wu dele okupatorske vlasti kao plen na dva dela. Srezove Radovyicu, Kraw, kofju Loku, Litiju i Kamnik okupi-

58 Dokumenti 58 raju Nemci, a srezove Novo Mesto, KoËevje, Logatec i Yubyanu okupiraju Italijani. U Yubyanu ulaze 11. aprila 1941 godine. Nemci ruπe pravoslavne crkve u Mariboru i Ceyu, a GolniËku kapelu pretvaraju u bolesniëku sobu, dok Italijani ne diraju pravoslavnu crkvu u Yubyani. Tako stawe je bar na dan 21. avgusta 1941 kada se ovi redovi piπu, a kako Êe docnije postupiti videêemo. Sveπtenik, dakle, u Yubyani vrπi redovno bogosluæewe. Crkva postaje matica oko koje se okupyaju ne samo parohijani nego i veliki broj pravoslavnih izbeglica iz Hrvatske, Maapplearske i onog dela Slovenije, koji su okupirali Nemci. Hrvati Ëine neverovatna zverstva i zloëine nad pravoslavnim Srbima i Æidovima u Hrvatskoj. LeteÊi sudovi osuappleuju pravoslavne Srbe po kratkom postupku na smrt a wihova egzekutiva, zvana hrvatske ustaπe, u masama ubija pravoslavni æivay, muëi ga na razne inkvizitorske naëine, tera ga u rimokatolicizam, vrπi nasiye nad æenama i devojkama, otima imetak i Ëini sva ona bezakowa i nedela koja stoje u najveêoj suprotnosti s naukom Isusa Hrista, koju vaspitanici rimokatoliëke crkve uëe i dobrim delom znadu na pamet. Ova sramna nedela prepriëavaju izbeglice iz Hrvatske kod pravoslavne crkve u Tivoliju. I svaki novi izbeglica donosi nove priëe o neverovatnim strahotama koje Ëini jedan µhriπêanski narod, koji nije vayda ni jednoga dana u novijoj istoriji propustio a da se nije pohvalio sa svojom µhiyadugodiπwom kulturom. RimokatoliËka Austrija u zajednici sa rimokatoliëkom crkvom uspela je da oseêaj i svest o potrebi slovenske solidarnosti ne samo otupi nego ga kod hrvatskih masa u veêini potpuno iskoreni. Veliki deo hrvatskoga naroda na æalost svih Slovena potpuno je deslaviziran. Yubyanski paroh sticajem takvih okolnosti postaje pastirom uplaπenoga stada i uteπiteyem mnogim i mnogim izbeglicama, koji napustiπe svoja ogwiπta i svoje imetke a Ëesto i svoje porodice pod pritiskom sile i straha i dobegoπe u Yubyanu bez igde iëega, samo da spasu svoje gole æivote. Do juëe ugledni i imuêni yudi u svojim mestima postadoπe πtiêenici crvenoga krsta i milosrdnih darodavalaca. I svaki od wih donosio je svoju tuænu ispovest i tragediju svoju, svoje porodice i svoga imetka u parohisku kancelariju i tu je izlagao sveπteniku, nalazeêi donekle utehe u tome πto je naπao mesto i lice, gde i kome se moæe

59 59 Dokumenti iskreno poveriti i izjadati. O, kako je bilo potresnih priëa, gorkoga ridawa i neverovatno teπkih momenata u ovim tuænim izlagawima i opisivawima Ëovekovoga zverstva i Ëovekove tragedije, a πto je joπ tuænije, zverstva bratskoga, za koje su odavno vaspitavali bedne deslavizirane pigmeje neprijateyi Slovenstva. Ove tuæne pojedinaëne istorije redaju se tako i u Ëasu, kada se ovaj letopis zavrπava kao kratki istoriski pregled yubyanske parohije od pojave pravoslavya na wezinoj teritoriji pa do danas da se, poëevπi od ovoga Ëasa, 16. avgusta 1942 pretvori u hronologiju koja Êe nadaye zapisivati istorisku graappleu ove parohije po vremenskom sledu dogaappleaja bez obzira na vrstu wihove sadræine. Gospod neka bude u pomoêi onima koji budu tu hronologiju pisali, da je piπu verno dogaappleajima, bez pristranosti i animoznosti.

60 60 Ivan Vajkard Valvazor SLAVA VOJVODINE KRANJSKE Valvazorova Slava vojvodine Kranjske dosada nije kompletno prevedena sa nemaœkog ni na slovenaœki jezik. Dragocena Valvazorova svedoœanstva o Srbima koji su veå tada u priliœnom broju æiveli na tlu ondaønje Kranjske a danaønje Slovenije ostala su nedostupna. Iako je uloæeno dosta autorovog truda da u svojim kazivanjima bude verodostojan œesto je, kako i sam priznaje, dobijao informacije posredno i iz druge ruke. Zato njegovo svedoœenje moæemo uzeti sa dozom rezervisanosti dok struœnu kritiku prepuøtamo drugima. Izostavili smo obiœaje kod Grka o kojima Valvazor piøe u ovom poglavlju. O VERI I OBIŒAJIMA USKOKA Sadræaj Z bog œega se Uskoci svojom verom izdvajaju od rimokatoliœke. Sveøtenike im imenuje arhiepiskop. Njihov episkop mora da bude proizveden iz monaøkog reda. Zbog toga su hteli da ubiju predloæenog episkopa. Neusph muœkog pucanja na istog. Stanje njihovih sveøteniœkih brakova. Zaøto sveøtenici svoje æene briæno œuvaju. Njihov monaøki manastir. Øta kalufieri smeju da jedu a øta ne. Post vlaøkih monaha. Obilje posnih dana. Post sveøtenika. Post svetovnih lica. Vlasi se svojih postova strogo pridræavaju. Koje meso ne smeju da

61 61 Dokumenti jedu. Meso kojih æivotinja je dozvoljeno. Jednako strogi post je i kod Grka. Kaænjavanje prekrøioca posta nekada. Œetiri glavna posta kod Grka. Radni æivot vlaøkih kalufiera. Kaænjavanje mlafiih i starijih monaha. Gde im se nalaze manastiri. Gde borave monahinje. Uzdræavanja popova pre bogosluæenja. Kada Vlasi treba da se uzdræe od svakodnevnog celivanja krsta. Kazna jednog sveøtenika. Øta koriste umeso crkvenog zvona. Dugotrajno bogosluæenje, njihove ceremonije u toku sluæbe. Æalostiv izgled œteca. Zaøto za priœest uzimaju toplu vodu. Oblik njihove nafore. Objaønjenje simbola na njihovim naforama. Kako je autor ove knjige stekao ubefienje u verodostojnost tih obiœaja. Bogosluæbena knjiæica vlaøkog sveøtenika.vlaøke nafore sa simbolima prodaju se kao lekovite. Sveøtenik œita sudbinu iz kofe vode. Njihove molitve. Prazniœna molitva. Oseåam obavezu da dobronamernom œitaocu takofie ispriœam neøto o religiji i obiœajima Uskoka (ili Vlaha) i o nekim drugim crkvama na podruœju Kranjske. Ovi ljudi o œijem poreklu je bilo reœi u prethodnom poglavlju, sebe nazivaju starovercima i po sopstvenom ubefienju pripadaju pravoj veri, dok ih rimokatoliœka crkva smatra øizmaticima, otpadnicima. Od katoliœke veroispovesti razlikuju se po tome øto ne priznaju papu za vrhovnog poglavara crkve, øto se ne priœeøåuju nekvaøenim hlebom i mada krøtavaju u ime Svete Trojice, veruju da Sveti Duh potiœe samo od Oca a ne od Oca i Sina. Njihov vrhovni duhovni poglavar je Arhiepiskop vlaøkog sinoda, sa sediøtem u Peåi, gradu u Hercegovini u zemlji turskoj. On postavlja episkope, a oni imenuju sveøtenike, koje zovu popovima. U Kranjskoj nemaju svog episkopa nego je za njih nadleæan hrvatski episkop koji stalno opsluæuje kod Sv. Krsta. Mefiutim dok ovo piøem ni tamo nemaju episkopa veå godinu dana, jer su odbili da za episkopa prihvate predloæenog popa Pavla Zorœiœa. Ovaj je, kako sada Vlasi priœaju, mnoge od njih slao u borbe u Tursku i veoma je æudeo za poloæajem episkopa na koji nije imao prava jer nikada nije bio kalufier (monah). Po njhovim crkvenim pravilima niko ne moæe da bude episkop ako pre toga nije bio zamonaøen; to vaæi i za Mitroprolita i Patrijarha. Æalbe i tuæbe koje su se zbog toga gomi- 1 Die Ehre des Hertzogthums Crain (1689), fototipsko izdanje,vii knjiga:o veroispovestima, PoglavljeXVII, str

62 Dokumenti 62 lale, stigle su œak do Nj. carskog Veliœanstva. Napokon je ukazom oblasnog vice-generala kod Sv. Krsta, grofa Trantmansdorfa pop Zorœiœ ipak potvrfien za vladiku. Ni kranjski ni hrvatski Uskoci se sa tim nisu sloæili veå su popu zapretili smråu. Posebno zato øto je mnoge od njih zbog sopstvene slave i koristi slao protiv Turaka u smrt. Onda je on pobegao i krio se u nekoj kuli, u koju se penjao merdevinama koje je noåu uvlaœio za sobom u sobu. Mefiutim naøao se neko da se takofie merdevinama popne na kulu i kroz prozor puca u episkopa koji je spavao. Øto ovaj tada nije poginuo mogao je da zahvali svojoj gramzivosti: pod koøuljom u krevetu je dræao kesu sa novcem od koje se metak odbio. Umro je pre godinu dana a upraænjeno mesto episkopa joø nije popunjeno. Za sada uskoœke popove i u Hrvatskoj i u Kranjskoj imenuje grœki Patrijarh (ili Vicepatrijarh) u Veneciji Sveøtenicima brak nije zabranjen ali ga mogu sklapiti samo jednom i to sa devicom. Ako se dogodi da nevesta nije bila u posedu deviœanske potpunosti i œistote, mladoæenja ima pravo da je odbaci i uzme drugu. Ako pak popu æena umre, mora da æivi do kraja æivota usamljeno kao udovac i da nikad viøe ne okusi zalogaja mesa. Popovi œuvaju i paze svoje popadije kao oœi u glavi da im øto duæe poæive jer im inaœe predstoji povuœen i uzdræan æivot. Mnogi, ako se to ipak dogodi, radije odmah odlaze u manastir gde se i inaœe æivi takavim æivotom. U Kranjskoj pravoslavnog manastira nema. Najbliæi, posveåen sv. Vasiliju, nalazi se u Gomirju blizu grada Ogulina u Hrvatskoj. Trenutno tamo æivi vrlo jadnim æivotom oko 30 kalufiera. Za æivota im je zabranjeno da jedu meso, jaja i ribu koja ima krvi; rakove ne jedu u sve dane posta. Mogu da jedu beskrvnu ribu kao øto su sipe, lignje i økoljke. Isto tako ne jedu nikakvu masnoåu osim biljnog ulja kojim zaœinjavaju salate i na vodi kuvano povråe. U dane posta odriœu se i ulja. Najpoboæniji izbegavaju œak i posne œorbe od graøka ili pasulja iz bojazni da se neznajuåi ne omrse kakvim crvom ili æiøkom u hrani! Najstroæi, œasni post pre Uskrsa traje 8 nedelja, post pre Boæiåa 6, pre Marijinih praznika 15 dana, pre praznika arhangela Mihajla i svetog Save (njihovog prvog episkopa) 8 dana. Osim toga postom obeleæavaju i mnoge druge svece. Uobiœajen i redovan post je svakog ponedeljka, srede i petka. Njega sprovode i ostali sveøtenici (popovi) za koje inaœe ne vaæi nikakva zabrana hrane. Za razliku od katolika, za njih su mrsni jaja, sir, mast i maslo a njihova Crkva sve to najstroæije zabranjuje za vreme posta.

63 63 Dokumenti * * * Kako je æivot kalufiera teæak i mukotrpan vidi se iz toga øto umesto rekreacije moraju da rade u baøti i polju, da cepaju drva. Sami obavljaju zidarske poslove i to uz slabu hranu ili gladovanje. Ako mlafii kalufier, star od 20 do 30 godina zgreøi, izbiju ga prutom po zadnjici. Ako je stariji, 30 do 40 godina, tuku ga motkom po lefiima dok se ne ukruti. A ako je doæiveo od 70 do 90 godina mora gladan, dok sabraåa jedu, da izmoli do 1000 Oœenaøa i Ave Marija Kalufier isto tako ne sme da pogleda svoju muøkost niti da je rukom dodirne. U Turskoj ima dosta takvih manastira za æenske ili muøke monahe. U Kranjskoj ih nema. Ponegde u kakvoj kuåi æive zajedno dve ili tri kalufierice po monaøkim pravilima. Toliko o vlaøkim kalufierima. Uskoci se tih ograniœenja veoma savesno pridræavaju. Ako neko od njih æeli da se priœesti, predhodno mora da posti dana. Takofie im nije dozvoljeno da jedu meso poginule ili zaklane ptice ili æivotinje, ako pri klanju nije ocefiena sva krv. Klanje æivine, divljaœi ili peradi æenama je zabranjeno, to œine samo muøkarci noæem, pri œemu se pazi da sva krv oteœe. Tada æene mogu da nastave sa pripremanjem mesa. Pa opet ne meso svake vrste. Bolje je da su preæivari nego kopitari. Kada navrate u Ljubljanu Uskoci zbog ovako œudnih obiœaja poseåuju samo one kafane gde ih usluæe shodno njihovim obiœajima. Kada se pop (ili sveøtenik) priprema da odræi Boæju sluæbu, treba da se dva dana pre i dva dana posle uzdræi od polnog opøtenja sa svojom æenom. Ako mu se ipak desi da protiv svoje volje (npr. u snu) polucira, dva dana potom ne sme da sluæi liturgiju. To vaæi i za kalufiera ako se tako noåu uprlja. Ako se to desi svetovnjaku, dva dana zatim ne celiva krst, ikonicu svog sveca ili Bogorodice øto svi oni nose oko vrata, i celivaju svakog jutra i veœeri. Ako pop ubije ili naredi da se ubije neki œovek, nikad viøe ne sme da sluæi liturgiju. Zvona na crkvama nemaju nego vernike pozivaju udaranjem drvenom batinom o veliku dasku. Kada pop ili kalufier sluæe liturgiju pomaæe im bar 3 do 4 œteca a kod veåeg Bogosluæenja i do 10. Njihove sluæbe traju œitav sat pa i puno duæe. Pop (ili kalufier) obuœen je u dugu belu suknju koja je iøarana raznim bojama. Uz njega stoji œtec sa prekrøtenim rukama na grudima glave pokrivene

64 Dokumenti 64 dugom kapom. Sveøteniku pri priœesti drugi œtec podaje vrœ tople vode sa æalosnim izrazom na licu kao da se radi o njegovoj sopstvenoj smrti. Ostali œteci su isto tako sa veoma æalosnim izrazom na licu, œime pokazuju kako sauœestvuju u patnjama na krst prikovanog Isusa prisutnog mefiu njima. Toplu vodu uzimaju za priœest sa objaønjenjem da je ona Hristova najsvetija krv koja je topla isticala i iz njegovog tela. Sveøtenik pri tome izgovara reœi: Sveta, Sveti a ministrant odgovara: Daj nam ga Boæe. Vernici se tada saginju koliko god mogu da svojom glavom dodiruju pod. Ne diæu pogled, veå udaraju øakom po srcu govoreåi: O Boæe, o Boæe! Takvih i sliœnih rituala ima joø viøe. Njihova hostija ne liœi na one kod katolika ili luterana veå je parœe od kvaøenog testa u obiœnoj peåi ispeœenog hleba, veoma tankog i oko 6 cola øirokog. U njega je utisnuto pet peœata. Zovu ga petohlebac jer je tim peœatom podeljen na pet delova sa utisnutim peœatnim slovima Isusa Hrista, Adama i Bogorodice. Poøto je hleb blagoslovljen i pretvoren u Hristovo telo sveøtenik oøtrim noæiåem izvafiene œestice deli vernicima. Valvazorova skica proskomidije

65 65 Dokumenti Znaœaj i smisao ovih peœata na naforama kojih ima viøe vrsta nisam uspeo da saznam. Obiœnim ljudima nije poznat a uskoœkim, vlaøkim sveøtenicima sam se uzalud obraåao. To nerado otkrivaju. Pop Novak Peruøiå, iz crkve sv. Nedelje nad Metlikom pod Gorjancima, obeåao mi je da åe mi dostaviti objaønjenja ali to nikada nije uœinio. Konaœno sam naiøao na monaha Joakima Lobadoviåa iz manastira Gomirje blizu kranjske granice u Hrvatskoj. On mi je œak poklonio svoju bogosluænu knjiæicu øtampanu åirilicom u kojoj su zapisana pravila i obredi bogosluæenja i verska pravila. Svaki sveøtenik, pop ili kalufier, ima takvu knjiæicu od dvanaestak listova sa sobom u dæepu. Ako je izgubi ili mu je ukradu nikada viøe ne sme da sluæi liturgiju. Nekim sveøtenicima, popovoma ili kalufierima ti petohlebovi sa peœatima su tako vaæni da ih uvek imaju sa sobom u velikim koliœinama. Dele ih ili prodaju ljudima jer se veruje da su na razliœite naœine isceliteljske. Ja liœno smatram da zapravo imaju moå da na prevaru bude laæne nade i glupim ljudima izvuku novac iz taøni. Bio je u Krøkom, a moæda joø uvek tamo æivi pop koji gleda u kofu punu vode pa proriœe ljudima onakvu sudbinu kakvu bi ovi æeleli da œuju. Sa fiavoljim poslovima svakako uspeva jer neki Vlasi (Uskoci) veruju da sveøtenik ima razliœite magiœne moåi. Neki popovi imaju æenske koje tvrde da poznaju proølost i buduånost, da proriœu krafie, udaje, sreåu i nesreåu. To im uspeva uz pomoå biljaka œija dejstva i osobine samo one znaju. Te æene, poøtovane i od svojih muæeva i od ostalog naroda, zovu proroœnicama. Muæ takve osobe hvali se javno govoreåi: moja æena je Sibila. On ni ne sumnja da bi mogla da bude veøtica. U nekoliko reœi bih spomenuo i molitve Uskoka. Dnevna molitva im je Oœe naø, opisana u prethodnoj knjizi u poglavlju o vlaøkom jeziku. Sem toga moli se i Ave Marija sa brojanicama kao kod rimokatolika. U dane svih velikih praznika ujuto se mole ovom molitvom: Ime Oca Sina Duha Svetoga. Amin. Oœe naø, na nebu sediø, sve vidiø øta se dogafia, poølji nam Petra i Pavla. Øta ti dobri muæevi œine i mi to æelimo. Amin.

66 Dokumenti 66 O praznicima se uveœe mole ovom molitvom:

67 67 Dokumenti Idemo da spavamo, da Boga zovemo svaku noå u pomoå, trubi trubislava Boæja, kralj nebeski sa neba dolazi, sve svece sa sobom vodi, tamo dole u dolini svi ovœari ovce pasu, ovce Boga ne poznaøe, bolje da se narode nego da u paklu prebivaju, tuænu pesmu prepisuju. Aliluja, aliluja! Pomozi nam sveta Nedeljo i sveti ratniœe florfie koji nam pravi put utireø, po zelenoj travici k onoj vodi toplici gde deva Marija bele ruke umiva, œarne oœi umiva, greøne duøe napaja. Ovim zavrøavamo izlaganje o vlaøkim verskim obiœajima. Sa nemaœke gotice prevela Maja Miletiå

68 68 RadoniÊ Dragan AUSTROUGARSKI FELDMAR AL SVETOZAR BOROJEVI FON BOJNA Svetozar BorojeviÊ plemeniti Bojna roappleen je 13. decembra u selu UmetiÊ nedaleko od Kostajnice na Uni. Wegov otac, Adam BorojeviÊ bio je podoficir u Vojnoj krajini a i deda po majci, Stanko KoverbaπiÊ bio je u vojnoj sluæbi, pa se moæe reêi da Svetozar potiëe iz vojniëke porodice. Kao devetogodiπwak polazi u Sremsku Kamenicu, u svoju prvu vojnu πkolu. Wegov kum uro LaziÊ priëao je kasnije kako je de- Ëak na svaki naëin hteo da pobegne sa voza i vrati se majci kuêi. Nije izgledalo da Êe od tog uplakanog deëaka ispasti bilo kakav vojnik a kamoli takav vojskovoapplea. Kasnije je pohaappleao vojne πkole u Gracu i Libenavu.»in narednika dobio je 21. jula a u poruënika je napredovao 1. maja godine kada je i rasporeappleen u 52. maapplearski peπaëki puk. Kao 22-godiπwak je sa svojim pukom uëestvovao u okupaciji Bosne i Hercegovine i tu je prvi put omirisao barut u borbama oko Kakwa, KolotiÊa i Visokog. U borbama oko zauzimawa Sarajeva iskazao se hrabroπêu i odluënoπêu. U nadporuënika je unapreappleen 1. maja 1880., a sledeêe godine poëeo pohaappleawe Terezijanke, najstarije vojne akademije na svetu, u BeËkom Novom Mestu, iz koje je stupio u generalπtab. Od do godine je bio instruktor na akademiji koju je ranije pohaappleao. Predavao je taktiku i istoriju ratovawa. U majora je napredovao 1. maja 1892., a u potpukovnika 1. maja godine. Za komandanta 4. batayona 17. peπadijskog puka imenovan je sledeêe, godine. Te iste godine, 1. novembra, dobio je Ëin pukovnika. Za sve to vreme delovao je kao naëelnik generalπtaba 18., 19. i 27. peπadijske divizije. Za komandanta 14. peπaëke brigade u Petrovaradinu postavyen je 22. februara godine. Tamo je 1. maja iste godine unapreappleen u Ëin generalmajora.

69 69 Dokumenti

70 Dokumenti 70 SledeÊe, godine dodeyen mu je maapplearski plemiêki naziv fon Bojna. Godine postao je komandant 6. korpusa u Koπicama ( SlovaËka). Pred Prvi svetski rat su se sve velike sile agresivno spremale za napad. Sve one su imale planove da u nekoliko nedeya neprijateyu razbiju vojsku, umarπiraju im u prestonicu i nametnu vojne reparacije. Vladalo je uverewe da se moæe ratovati kao u doba Napoleona: brzim prodorima i opkoyavawem brzo slamati neprijateya. Nemci su se uzdali u Van lusenov memorandum. NaËelnik austrijskog generalπtaba Konrad fon Hecendorf bio je siguran da Êe carsko oruæje pobediti. Niπta slabije o sebi nisu mislili ni Rusi. Englezi su strepeli za svoju Imperiju jer je nemaëka flota vrlo brzo i kvalitetno narastala i postajala im sve veêom pretwom. Rusi su rat priæeykivali kao gotovu pobedu. Sa odbranom se niko previπe nije bavio. Austrougarska, Ëija je treêa armija popuwavana i vojnicima sa slovenaëke teritorije, je Prvi svetski rat zapoëela obeshrabrujuêe. Na Balkanu je doæivela poraz od male Srbije na Ceru i Kolubari. Na istoku je Rusija zauzela Galiciju tako da su austrijski vojnici zadwim naporom uspeli da na Karpatima zaustave prodor Rusa u Panonsku niziju. Naredne godine je doduπe ujediwenim silama osovine uspelo da osvoje Srbiju ali su poraæeni odmah formirali Solunski front. Na zapadu su u rat stupili Italijani. Na istoku je ruska ofanziva zaustavyena delom zahvayujuêi nepovoynom unutraπwopolitiëkom situacijom i pretwom pribliæavajuêe se revolucije. Svetozaru BorojeviÊu fon Bojni nikada niπta nije bilo pokloweno. Na poëetku rata su ga skoro aretirali jer je odbio da se kao Srbin bori protiv Srba na jugoistoënom frontu. Tada je ciniëno izjavio da su ga u jednom trenutku gurali u blato a u drugom uznosili u nebo. Ipak, bio je upuêen na galicijski front sa svojim 6. armijskim korpusom gde se iskazao u bici kod Komareva (za Ruse bici kod Tomaπeva). U srditom sukobu obe strane su izgubile oko Ëetvrtinu yudstva.na bojiπtu u centru odbrane BorojeviÊ je uspeo da zadræi Ruse, πto je krilima omoguêilo da zapoënu opkoyavawe neprijateya. Rusi su bili prinuappleeni da se povlaëe. Kako je austrougarska vojska u Galiciji do tada trpela same poraze, ovo joj je bila prva i jedna od retkih pobeda ponajviπe zahvayujuêi generalmajoru Svetozaru BorojeviÊu. Wegov nadreappleeni, general fon Aufenberg ga je tada prvi put predloæio za viteπki krst Marije Terezije. BorojeviÊ je od Bidermana, tipiënog nadutog

71 71 Dokumenti predstavnika austrougarske aristokracije, preuzeo komandu nad demoralisanom i gotovo razbijenom 4. Armijom. Kao πto je i obe- Êao nadreappleenima, BorojeviÊ je u kratkom vremenu haos zamenio redom i pokazao da je briyantan strateg i vojskovoapplea. U Galiciji nije pretrpeo ni jedan poraz. U prvih pet meseci rata Austrougarska je izgubila veêinu svoje profesionalne vojske, a do kraja godine gubici su iznosili vojnika. Bila je to vojska priliëno slabo pripremyena za rat. Formacijski je bila podeyena na tri armijske jedinice- celokupnu armiju i dve posebne: u austrijskom delu Landπturm u Cistantaniji a u maapplearskom delu Hionved u Transletaniji. BorojeviÊ je shvatio da moê austrougarske vojske nije u napadu. Kao dobar taktiëar je uviappleao da Austrougarska ima dobre odbrambene potencijale koje je on znao dobro da iskoristi. Zima godine je donela bitke kod Liapna, Libena i Krakova. Oslobodio je Pπemisy prve opsade 10. oktobra godine. A onda je doπao jedan od najteæih zadataka, odbrana planinskih prelaza Uskuk i Dukla na Karpatima. Odbrana je spre- Ëavala prodor Rusa na Dunav Ëime bi bili ugroæeni Budimpeπta i poæunski mostobran. U teπkim borbama izgubio je 75% yudstva ali je zadatak izvrπio. Marta godine Rusi su opkolili Pπemisy drugi put i uspeli da zarobe austrougarskih vojnika. PoËetkom maja BorojeviÊ je sudelovao u bici kod Grolica i Tarnava koja je donela preobrat u korist Austrougara. Iako je bio nizak rastom, BorojeviÊ je bio otelotvorewe beskompromisnog vojnika, strogog i nepopustyivog kako prema podreappleenima tako i prema sebi. Jednom prilikom je svom kolegi, generalu SarkotiÊu, ovako opisao sebe i svoje ideale:»ja sam personifikacija autoriteta, discipline i samopoπtovawa u jednoj osobi. Svi moji podreappleeni od najniæeg do najviπeg to znaju i mogu da raëunaju s tim. Kada bih imao moguênosti, zdruæio bih celo ËoveËanstvo okovima discipline i prisilio bih ga da radi i stremi istom ciyu. Uspesi bi bili sto puta veêi nego πto su danas. Samo su autoritet i disciplina sposobni da veæu Ëete za zastave i da ih obaveæu da ispuwavaju svoje duænosti. SliËno je i sa ËoveËanstvom. Na æalost, disciplinu je brzo moguêe poruπiti

72 Dokumenti 72 besmislenim zahtevima. Zato sam se ja bez milosti otarasio svih budala; oni me se sada boje i stvaraju mi gomile protivnika. Sa druge strane, sposobni yudi me bezrezervno poπtuju.«iako je pred poëetkom rata sa NemaËkom i Austrougarskom Ëinila Trojni savez, Italija je 2. avgusta proglasila neutralnost. Posle mawe-viπe pryave diplomatske igre 3. maja godine je istupila iz Trojnog saveza a 25. aprila godine pristupila Atlanti sa obavezom da u roku od mesec dana stupi u rat. Za Austrougarsku je to znaëilo otvarawe novog fronta a za wihov generalπtab nove probleme. Italijani su bili u moguênosti da obuku 4 miliona yudi u uniforme a Austrougari su ih ukupno imali samo milion viπe. Vrh austrougarske vojske je delovao priliëno izgubyeno. NaËelnik vrhovne komande Konrad je predlagao koncentraciju divizija u yubyanskoj, klagenfurtskoj i filaπkoj dolini gde bi posle oëekivanog proboja preko alpskih i kraπkih prelaza saëekali italijansku vojsku. To je znaëilo da bi ceo pojas na jugu, odnosno najveêi deo danaπwe Slovenije, Trst, Gorica i Juæni Tirol, bio prepuπten Italijanima veê na poëetku ofanzivnih dejstava. BorojeviÊ je kasnije u pismu prijateyu pisao da je ideja o odbrani na SoËi iskyuëivo wegova i da ju je on predlagao kao tajni carev savetnik. VeÊ tada je bio slavan i iz iskustava sa Karpata je znao da je jedan vojnik u planini vredniji od deset u podnoæju u ravnici. A odnos snaga je bio poraæavajuêi: Austrougarska je imala 24 batayona uglavnom rezervista a Italija preko 200 batayona. Zapovednik italijanske vrhovne komande general Luiapplei Kadorna je presporo i bojaæyivo zapoëeo ofanzivu. Italijani su 24. maja preπli granicu i zauzeli Kobarid i druga veêa mesta na desnoj obali SoËe. Posle par dana su zauzeli vrh Krna koji su dræali sve do austrijskog proboja godine. I to je otprilike bilo sve. U dve duge naredne godine napredovawa i povlaëewa su se uglavnom merila metrima. BorojeviÊ je tvrdio da bi Italijani, da su ih kao Rusi prethodne godine napali odmah, bili trinaest puta premoêniji u peπadiji i osamnaest puta jaëi u artiyeriji. I opet se general BorojeviÊ plemeniti Bojna dokazao da je jedan od najznaëajnijih odbrambenih stratega Prvog svetskog rata. Iako je wegovo ko-

73 73 Dokumenti mandovawe bilo na teπkim iskuπewima, naroëito na frontu na SoËi, protivnicima je u skoro tri godine ratovawa nanosio straπne gubitke. Malo je poznato da je svim svojim biêem æeleo ofanzivnu borbu ali su ga zadaci i sudbina proslavili kao majstora odbrambenog ratovawa. Bio je vrlo strog ali i izuzetno poπtovan i voyen od svojih vojnika. Znao je da u toku bitke zaapplee u rovove i imao je napoleonovske manire. Kada je poëiwala bitka seo bi u foteyu, Ëizme ne bi izuvao, ne bi ni spavao, samo bi na kratko zadremao. Imao je fantastiënu intuiciju, svaku depeπu i sve izveπtaje odmah je Ëitao i paæyivo je pratio dogaappleaje na terenu. Za dve godine u jedanaest straπnih ofanziva BorojeviÊ je stekao nadimak»soπki lav«. Kada su u jedanaestoj ofanzivi Italijani zagrmeli sa svim πto su imali na raspolagawu i kad su podreappleeni ustvrdili da je to najæeπêi napad, BorojeviÊ je prokomentarisao da je sa Italijanima gotovo i da popuπtaju. I otiπao je na poëinak. U toj straπnoj kanonadi BorojeviÊ je ispravno prepoznao nemoê protivnika. U toku te ofanzive armijsku komandu u Postojni je 21. avgusta posetio vrhovni komandant austrougarske vojske car Karlo. Sa BorojeviÊem je razgovarao u Ëetiri oka a vojni pisci pretpostavyaju da ga je obavestio o velikom predstojeêem protivnapadu. To bi moglo i da opravda neke taktiëke poteze koje je BorojeviÊ u toku 11. ofanzive povukao. Interesantno je da su zatim general i car otiπli da obiappleu front na Trnskoj zaravni u isto vreme kada je na suprotnoj strani SoËe italijansku stranu obilazio wihov kray Emanuel III. Dva monarha, neznajuêi jedan za drugog istovremeno su promatrala klanicu naroda pred sobom. Ta pretposledwa bitka na SoËi a zadwa italijanska krvava ofanziva izbacila je zajedno sa rawenim i obolelim iz redova na obe strane vojnika. Za Italijane je 12. bitka na SoËi bila sudbonosna jer su zdruæene nemaëke i austrougarske sile pod voapplestvom nemaëkog generala fon Belova uspele da u silovitom protivnapadu zauzmu Kobarid i Italijane potisnu do reke Pijave. General BorojeviÊ je 1. februara unapreappleen u Feldmarπala. Bila je to retka Ëast koja je dotada mogla da doleti samo predstavnike aristokracije carevine. Ali bio je to skori poëetak kraja. BorojeviÊ je reorganizovao svoje snage i na reci Tayamento spremio svoju zadwu

74 Dokumenti 74 bitku. Oktobra su maapplearski vojnici poëeli da napuπtaju vojne linije a za wima i drugi. Posle raspada fronta jedino je on uspeo da svoje jedinice organizovano i bez znaëajnijih gubitaka povuëe na istok i ne dozvoli wihovo zarobyavawe. PriËa se da je imao nameru da u Yubyani aretira privremenu slovenaëku vladu kao nelegalnu i iredentistiëku ali to nikada nije dokazano. Na vest o u ustanku u BeËu pohitao je da caru Karlu ponudi pomoê ali ju je ovaj odbio. BorojeviÊev voz koji se zatekao na stanici u Krawu bio je o- pyaëkan. A bio je imuêan Ëovek i imao je Ëak viπe automobila. Od sveg imetka ostala mu je samo generalska uniforma i ono πto je poneo pod pazuhom kada je napuπtao Kraw. ZahvayujuÊi Krawskom æupniku Kobleru pyaëku su preæiveli mnogi vojni dokumenti i vojne karte koji su ostali razbacani pod vozom na πinama. Za pyaëkaπku ruyu oni nisu imali nikakvu upotrebnu vrednost. Sa krajem monarhije novembra feldmarπal BorojeviÊ je penzionisan. Verovatno austrijsku penziju nikada nije ni dobio i to zato jer je traæio dræavyanstvo novonastale dræave Srba, Hrvata i Slovenaca. Sa sigurnoπêu se zna da ga je traæio a da ga nije dobio. Za pobednike poraæeni nije bio vaæan mada je bio Srbin a i jedan od najboyih vojnika Prvog svetskog rata. Umro je ubrzo zatim od kapi, maja godine, ne onako kako bi vojni- Svetozar BoroviÊ u obilasku jedinica na frontu godine

75 75 Dokumenti BorojeviÊev stol ci i junaci voleli, veê povuëeno, zaboravyen i nikom potreban. Prvo je sahrawen na grobyu u Celovcu a veê oktobra bio je prenesen na Verengraben, centralno BeËko grobye, na kome su sahrawivani znaëajni yudi Autrije. Na putu od stanice do grobya je BeËlija izaπlo da mu se zadwi put pokloni. BorojeviÊ je maja godine od gradonaëelnika Yubyane, dr Ivana TavËara i gradskog saveta dobio visoko zvawe poëasnog graappleanina Yubyane. Isti su mu godine to zvawe oduzeli. Obrazloæewe tog Ëina nije saëuvano. A neki tvrde da bi mu se sa razlogom iskazana Ëast morala vratiti. Jer da nije bilo wega, front izmeappleu Italije i Austrougarske mogao je biti posred danaπwe Slovenije. Pitawe je kakva bi u tom sluëaju danas bila wena etniëka i demografska slika i ne bi li dobar deo slovenaëkog naroda joπ viπe stradao i zavrπio rasejan u progonstvu. Smatra se da ga treba svrstati meappleu najznaëajnije yude slovenaëke istorije jer je u lepoj meri zaduæio slovenaëki narod. Jedno od retkih obeleæja koje je ostalo za BorojeviÊem nalazi se u blizini Kostawevice na Krasu. Sa puta koji vodi prema Opatjem selu odvaja se poyski put koji je u vreme Prvog svetskog rata bio glavna komunikacija za snabdevawe juænog dela fronta na SoËi. Na dva kilometra po putu nalaze se piramidalni spomenik i veliki kameni blok u koji je uklesano nekakvo sedlo. Obeleæja su, dok su trajale borbe, postavili vojnici 43. carsko-krayevske peπadijske regimente u Ëast BorojeviÊeve inspekcijske posete tog dela fronta. Mesto je poznato kao BorojeviÊev stol (BorojeviÊeva stolica) I Srbi mogu biti ponosni da su iznedrili, mada vojnika neprijateysake strane, tako velikog, znaëajnog, Ëasnog i poπtovanog profesionalnog vojnika, Ëija su znawa i sposobnosti odreappleivale sudbinu i tok prve velike svetske klanice. Po krvi i po miπyewu je bio Srbin koji nikada nije zatajio svoju narodnost.

76 Dokumenti 76 Izvori: Kako smo zamolœali feldmarøala (Kako smo preêutali feldmarπala) emisija prvog programa Radio Slovenije Sledi œasa (Tragovi vremena), autora Marka RadmiloviÊa i wegovog gosta Mira SimËiËa, dobrog poznavaoca BorojeviÊevog æivota, Ëijom yubaznoπêu sam doπao u posed fotografija koje uz ovaj Ëlanak objavyujemo Feldmarπal Svetozar BorojeviÊ fon Bojna: O ratu protiv Italije (Von dem Krieg gegen Italien), Adriaticus Yubyana str./3 priloga, preveo Mile J. KasunoviÊ Davorin Vuga: Soøka fronta Isonzo front, Zaloæba Obzorja Maribor str.

77 77 O JEZIKU Vasilije uroviê LATINI»KA TRANSLITERACIJA IRILICE Transliteracija je korektan prepis teksta iz jednog pisma u drugo. Pod korektnim prepisom se podrazumeva πto je moguêe veêi stepen oëuvawa glasovnih i morfoloπkih osobina slovnih znakova izvornog teksta. To se postiæe adekvatnom zamjenom znakova na principu µslovo za slovo. Ali taj princip, naizgled jasan i jednostavan, moæe Ëesto stvarati probleme i otvarati dileme. Poπto se u naπem primjeru radi o prepisu Êirilice u latinicu, svakako da treba savremenu Êirilicu slovenskih jezika tretirati kao jedan jedinstven blok, kao πto je to i u meappleunarodnom standardu ISO 9:1995. Sedamdesetak neslovenskih jezika koji se sluæe Êirilicom, svakako da ne spadaju u taj blok, odnosno primarna rjeπewa moraju se izvoditi iz slovenskih jezika. U sluëaju kolizije rjeπewa za blok slovenskih sa rjeπewima za blok neslovenskih jezika, svakako da prednost imaju rjeπewa prvog bloka. Da li ÊiriliËke znakove I i I transliterirati sa I i I, πto bi etimoloπki bilo moæda najpravilnije, ili sa Y i I πto je mehanografski jednostavnije i bliæe dosadaπwoj tradiciji pisawa? Kako tretirati sklopove À i Ou, kao jedan ili dva znaka? Rjeπewa svakako moraju biti jasna i logiëka, bez obzira da li se dræimo nekog principa, ili smo prinuappleeni da odstupimo od tog istog principa da bi rjeπewe bilo kvalitetnije. Dakle, za zadwi primjer rjeπewa su dva, oba kvalitetna: Prvo, À = Ý i Ou = ou te drugo, À = Ý i Ou = û. Prvo rjeπewe se dræi principa»znak za znak«, dok se drugo rjeπewe dræi principa»glas za glas«, pa ipak jedno ne iskyuëuje drugo. Prvo rjeπewe Êe se upotrebiti u bibliotekarstvu, geogra-

78 O jeziku 78 fiji, kartografiji, etimoloπkoj lingvistici i uopπte tamo gdje nema moguênosti koriπêewa dijakritiëkih znakova. Drugo rjeπewe je primjerno za podruëje literature, novinarstva, administracije, odnosno tamo gdje je primaran pravilan izgovor i gdje se raspolaæe fondom slova opremyenih dijakritiëkim znacima. Traæewe pravog rjeπewa zahtijeva komparativistiëki pristup, odnosno solidno poznavawe etimoloπkih osnova svih, pa i mrtvih jezika koji imaju Êirilicu kao svoje osnovno pismo. Transkripcija ne nudi opπta rjeπewa, jer je ograniëena na prenos znakova iz jednog pisma u drugo na principima koji vaæe samo za pojedine jezike. Tako na primjer postoji engleska, francuska, wemaëka, itd. transkripcija ÊiriliËkog pisma, pored, naravno, uglavnom, opπteprihvaêene slovenske transkripcije, koja se zasniva na Ëeπkoj ortografiji. Poyska ortografija je praktiëno neupotrebyiva za transkripciju izvan poyskog jezika. Zbog neadekvatne transkripcije kineskog jezika u latinicu na engleskoj etimoloπkoj osnovi, Kinezi su stvorili svoj naëin transkripcije (pinapplein), koji je na kraju prihvaêen u cijelom svijetu. Solidna rjeπewa transliteracije praktiëno iskyuëuju potrebu po transkripciji kakvu danas poznajemo. Dobar primjer za to je sistem pinapplein. Idealna rjeπewa anuliraju oba termina (transliteracija/transkripcija) i ostavyaju samo jedan pojam: prepis iz jednog pisma u drugo. Transkripcija sve viπe gubi»trku«sa rjeπewima koja su bliæa transliteraciji, jer je sa razvojem meappleunarodnih (naroëito elektronskih) komunikacija, moguêe diktirati domaêa rjeπewa koja bi svakako morala biti najprikladnija i najpravilnija. Ukratko, transkripcija je najëeπêe uska, segmentarna, neprincipijelna, a Ëesto i proizvoyna, dok je transliteracija etimoloπki pravilnija i univerzalnija. Kod transliteracije, koja je predmet ovog Ëlanka, jedan te isti slovni znak ili sklop, moguêe je pisati na dva, Ëak i viπe naëina. Na primjer, poπto je staroslovenski sklop À evoluirao u novoslovenski À ili Ëak ÃI, kao πto je i à u starosrpskom preπao u b, postavya se pitawe kako s obzirom na izgovor, izvrπiti transliteraciju staroslovenskog, novoslovenskog, starosrpskog, itd. Rjeπewa mogu biti specifiëna, ali se ne smiju iskyuëivati. Dakle,

79 79 O jeziku 1 ÆIVI JEZICI: zajedniëko 2 posebno 3 samo u dijaspori 4 MRTVI JEZICI

80 O jeziku 80 SÀNÃ = söynö = sűnö = sűn SÃINÃ = söinö = sünö = sün SÀNÃ = s yn = sýn Na zadwem primjeru se vidi kakve su varijante prepisa moguêe za jedan te isti pojam, zavisno od starosti redakcije. SliËan sluëaj je sa starosrpskim znakom nastalim iz indoevropskog sklopa KT, koji je u novosrpskom evoluirao u (noê), u ruskom u», u Ëeπkom u C, a u bugarskom u (πt). Jedino optimalno rjeπewe je takvo da se prepisuje sa ĉ, a sa. Naæalost, Ëak i struëwaci Ëesto poistovjeêuju grafiju oba znaka, smatrajuêi da je razlika samo optiëko-morfoloπka, kao πto je to sluëaj kod evolucije grafije N u I, kao i N u N. Kvalitetna rjeπewa za æive jezike nisu moguêa bez istovremenog traæewa rjeπewa i za mrtve jezike, πto se pokazalo i u kvalitetu»proizvoda«koji se zove Meappleunarodni standard ISO 9:1995. Karakter ovog priloga ne omoguêava argumentovawe svih rjeπewa datih u priloæenoj tabeli. Tabela je data na osnovu veê objavyene tabele u Ëlanku Meappleunarodni standard ISO 9 (Zaduæbina 32/1995), sa nekim minimalnim promjenama, jer su uzeta u obzir i rjeπewa svih starih redakcija (i glagoyice!). Ponuappleena rjeπewa svakako ne moraju biti idealna, ali mogu biti solidna osnova da bi mjerodavne institucije jedinstveno pristupile ovom problemu, koji i jeste problem ako se mislimo adekvatno i kvalitetno, preko naπe nove i stare Êirilice ukyuëiti u globalne civilizacijske trendove. Solidna transliteracija postaje imperativ u oëuvawu Êirilice, jer se ista pribliæava kulturama koje imaju predrasude (iz neznawa ili straha!) prema ovom treêem evropskom savremenom fonetskom pismu.

81 81 JUBILEJI Dr Danica PetroviÊ PRVO BEOGRADSKO PEVA»KO DRU TVO JEDAN ZNA»AJAN JUBILEJ ( ) Sto pedeset godina neprekidnog trajawa i aktivnog delovawa jedne muziëke institucije kakvo je Prvo beogradsko pevaëko druπtvo ( ), 1 znaëajan je jubilej i za narode sa mirnijim istorijskim tokovima nego πto je naπ. Na trusnim balkanskim prostorima to je i svojevrstan podvig. Horovi (gr. ), grupe pevaëa koji zajedno muziciraju, poznati su joπ iz antiëkih vremena. Jevrejska molitvena praksa poznaje takoapplee grupno pevawe, ali i instrumentalno praêewe pevaëa, o Ëemu su mnogobrojna svedoëanstva saëuvana u Starom zavetu. HriπÊani su takoapplee preuzeli praksu pevawa psalama i drugih molitvenih tekstova pojedinaëno i grupno, ali bez instrumentalne pratwe. U sredwem veku u hriπêanskim zajednicama je negovano jednoglasno pojawe na grëkom, latinskom, a potom i na slovenskom crkvenom jeziku. Iako je pojawe bilo jednoglasno, napevi su najëeπêe izvoappleeni horski, od jedne, ili antifono, od dve grupe pojaca u okviru bogosluæewa. Latinska crkva od unisonog pojawa, monodije, prelazi postepeno na sasvim jednostavne ( vek), a potom na sve sloæenije oblike viπeglasnog horskog pevawa ( vek), da bi u doba renesanse muziëari, posebno u danaπwoj Italiji i Holandiji, stvorili oblike veoma razvijene i sloæene vokalne polifonije, u kojima je stvarana crkvena i svetovna horska muzika. 1 Prvih sedamdeset godina rada ( ) Druπtvo je delovalo pod imenom Beogradsko pevaëko druπtvo. Tek je Statutom iz godine dobilo danaπwi naziv Prvo beogradsko pevaëko druπtvo.

82 Jubileji 82 Narodi koji su hriπêansku veru i bogosluæbenu praksu preuzeli od IstoËne pravoslavne crkve, prevodeêi bogoslovske i liturgijske kwige sa grëkog jezika, razvijali su crkvenu umetnost, pa i crkveno pojawe, na sopstvenom jeziku, u okviru ili u kulturnom okruæewu Vizantijske carevine. Posle pada Vizantije, u vreme µturkokratije uglavnom se prekidaju bliæe veze sa hriπêanskom Evropom, pa i sa kulturnim tokovima na tom podruëju. Pojava πtamparstva polovinom 15. veka donela je gotovo revolucionarne promene u intelektualnoj i kulturnoj istoriji Evrope. Samo Ëetrdeset godina posle Gutenbergove Biblije (1455), πtampan je Cetiwski oktoih ( ), prva kwiga na srpskoslovenskom jeziku. Naæalost, to su bili izuzetni napori jednog kulturno svesnog i aktivnog naroda da se odupre teretu izolacije u inovernoj Otomanskoj dræavi. I tako, dok je nova tehnologija πtampawa kwiga dovela do procvata muziëke pismenosti, pa i stvaralaπtva u evropskim zemyama tokom 16. veka, pravoslavni balkanski narodi su svoje prve muziëke kwige objavyivali tek prvih decenija i polovinom 19. veka u Parizu, Trstu, Bukureπtu i BeËu. U novu epohu evropske istorije u 19. veku balkanski narodi su uπli kroz ustanke za nacionalno osloboappleewe, noseêi na planu kulture, posebno muziëke, prevashodno tradicionalne oblike crkvenog pojawa, narodnog pevawa i svirke, saëuvanih iskyuëivo kroz usmeno predawe. Pokuπaji usvajawa novih oblika muzicirawa, koje je mlado srpsko graappleanstvo u austrijskoj carevini preuzimalo od susednih naroda i pravoslavnih Rusa i Ukrajinaca tokom 18. veka, nisu ostavili znaëajnija svedoëanstva. Tek Êe 19. vek, kako meappleu Srbima u Austriji, tako i u mladoj Kneæevini, a potom Krayevini Srbiji, doneti veliki napredak u oblasti muziëkog izvoappleaπtva, prosveêivawa, pa i stvaralaπtva. U tom procesu nemeryivo je znaëajna uloga crkvenih horova i graappleanskih pevaëkih druπtava. Na osnovu do sada istraæene istorijske graapplee znamo da se horsko µharmoniëno pevawe meappleu Srbima prvi put pomiwe godine, i to u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima prilikom ustoliëewa Stefana StankoviÊa za episkopa baëkog, i na kwaæevom balu u Kragujevcu, prilikom dodele turskog ordena Miloπu ObrenoviÊu. Tridesetih godina 19. veka pomiwu se i srpski horo-

83 83 Jubileji vi u Novom Sadu, Aradu, Temiπvaru, Peπti, Segedinu, BeËu, na Rijeci i u Petriwi. Osnivaju se tada i graappleanska pevaëka druπtva sa πirim dijapazonom delovawa. U naπoj muziëkoj istoriografiji kao prva ovakva druπtva istiëu se PanËevaËko srpsko crkveno pevaëko druπtvo osnovano godine, i Srpsko pjevaëko druπtvo µjedinstvo iz Kotora, osnovano godinu dana kasnije. ZnaËajno je da su oba druπtva i danas aktivna. Petnaest godina posle panëevaëkog, osnovano je Prvo beogradsko pevaëko druπtvo.»ini se da wegovi osnivaëi nisu u prvom trenutku ni bili svesni istorijskog znaëaja ovog Ëina. Osnovali su ga radi µzabave, meappleusobnog uæivawa i obuëavawa u muzici, kako bi upotpunili skroman kulturni i druπtveni æivot u tadaπwem Beogradu. Vodio ih je Milan Milovuk (Peπta, 1825 Beograd, 1883), sin poznatog peπtanskog kwiæara Josifa Milovuka. Mladi Milovuk je joπ kao trinaestogodiπwi deëak bio Ëlan tek osnovanog srpskog hora u Peπti, a πest godina kasnije je kod Ferenca Fermaappleija veoma uspeπno poloæio ispit iz muzike. 2 Milovuk je uëio ekonomske nauke, vodio je imawe Miπe AnastasijeviÊa u Vlaπkoj, a potom je bio direktor Realke u Beogradu. U wegovo vreme Druπtvo je na repertoaru imalo jednostavne kompozicije za muπki hor nemaëkih, maapplearskih i Ëeπkih autora. Tek sreappleivawem i popisom nototeke Beogradskog peva- Ëkog druπtva, verujemo da Êemo doêi do konkretnih partitura iz kojih se tih prvih godina pevalo. Do velikih promena u radu Druπtva doπlo je delovawem dvojice naπih izuzetno znaëajnih umetnika polovinom 19. veka: muziëara-pijaniste, dirigenta, kompozitora i melografa Kornelija StankoviÊa, i slikara Steve TodoroviÊa. StankoviÊ, roappleen u uglednoj srpskoj porodici u Tabanu (1831), srpskom delu Budima, i TodoroviÊ, roappleen u Novom Sadu (1832), u porodici poreklom iz Trebiwa, sreli su se prvi put u srpskoj gimnaziji u Segedinu, potom su drugovali na studijama u BeËu i koncertirali StankoviÊ kao pijanista, a TodoroviÊ kao pevaë u mnogim gradovima u danaπwoj Vojvodini i Srbiji. U Beogradu su prvi koncert 2 O tome svedoëi prepis svedoëanstva iz godine, koji se nalazi u µfondu RajaËiÊ u Mitropolijsko-patrijarπijskom arhivu, danas Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima.

84 Jubileji 84 odræali godine. Tom prilikom StankoviÊ je polovinu prihoda µopredjelio fondu ovovaroπke bolnice, a Prvo beogradsko pevaëko druπtvo je mladog umetnika izabralo za svog poëasnog Ëlana. VeÊ sledeêe godine slikar TodoroviÊ se konaëno nastanio u Beogradu, Ëime je zapoëeo svoj dugogodiπwi rad u Beogradskom pevaëkom druπtvu, kao wegov Ëlan, a godinama i beleænik, sekretar ili predsednik. Ideje o izgraappleivawu nacionalne umetnosti, svesrdno prihva- Êene od predstavnika razliëitih naroda u mnogonacionalnoj Austrougarskoj carevini, dvojica umetnika su sa velikim oduπevyewem donela u Beograd i ponudila ih Prvom beogradskom peva- Ëkom druπtvu. Reakcije nisu u prvom momentu bile pozitivne. Ipak, kada je godine za dirigenta doveden Korne-lije StankoviÊ, TodoroviÊ je veê imao mnoge mlade pevaëe muziëki opismewene i pripremyene za prihvatawe Kornelijevih obrada srpskih narodnih i crkvenih pesama. Uvoappleewem µpriugotovnog hora StankoviÊ je utemeyio i rad na muziëkom prosveêivawu. Wegov kratkotrajan, ali upeëatyiv doprinos radu hora i Ëitavog druπtva, oznaëava poëetak dugogodiπwe uspeπne misije ove tada jedinstvene muziëke institucije na podsticawu, izvoappleewu i unapreappleivawu domaêeg muziëkog stvaralaπtva. Prvo beogradsko pevaëko druπtvo se u prvih pola veka razvija u okvirima juænoslovenske saradwe i ideje nacionalnog ujediwewa, prateêi izgraappleivawe i uspon srpske moderne dræave i graappleanskog druπtva. Bitan doprinos radu i dobro osmiπyenom voappleewu druπtva dali su wegovi ugledni predsednici, protektori i direktori Milan PetronijeviÊ, veê pomenuti Steva TodoroviÊ, Jovan BoπkoviÊ, Milan KujunqiÊ, oka StanojeviÊ, Raπa MiloπeviÊ, Kosta CukiÊ. UmetniËku orijentaciju druπtva gradili su dirigenti, a paralelno i kompozitori: Kornelije StankoviÊ, Davorin Jenko, Josif MarinkoviÊ i veliki Stevan Mokrawac. Osnove nacionalne orijentacije u muzici, koje je postavio Kornelije StankoviÊ, druπtvo zadugo neêe napuπtati. Tome Êe se prikloniti i Davorin Jenko, Slovenac, preteæno kompozitor scenske muzike, koji kao dirigent neêe odstupati od osnovnih programskih smernica, a u rad Druπtva Êe unositi muziëki profesionalizam, koji je joπ uvek u naπoj sredini sa mukom osvajan.

85 85 Jubileji Kornelije StankoviÊ ( ) Davorin Jenko ( ) Josif MarinkoviÊ ( ) Stevan Mokrawac ( ) Smena dirigenata redovno je donosila probleme Upravi druπtva, koja je uz pomoê privremenih zamena uspevala da odræi kontinuitet. U pomoê su priticali mawe poznati i strani muzi- Ëari (Josif Dusl, Ferdinand Meler, Stevan ram, Josif Svoboda, Antonije CimbriÊ, Draga MilovanoviÊ, Petar DimiÊ, predsednik pevaëkog druπtva µkornelije ), kao i studenti

86 Jubileji 86 muzike, koje je druπtvo finansijski pomagalo, misleêi na sopstvenu buduênost. Snaæan izvoappleaëki uspon hora, ali i srpske horske muzike, delo je Josifa MarinkoviÊa ( ), praπkog i beëkog studenta muzike, ali i priyeænog uëenika Somborske preparandije, koja mu je joπ u ranoj mladosti podarila znaëajna muziëka iskustva i veliku yubav prema horskom pevawu i odnegovanom horskom zvuku. Tokom petogodiπweg rada sa horom Prvog beogradskog pevaëkog druπtva ( ) MarinkoviÊ je napisao i izveo svojih prvih πest Kola spletova narodnih pesama, mahom iz Vojvodine, ili slobodno komponovanih stihova iz aëkog rastanka Branka RadiËeviÊa (III i V kolo) za muπki i meπoviti hor. Napisao je tada i obimne, u srpskoj muzici prvi put viappleene, kompozicije za meπoviti hor sa pratwom klavira µjadna majka, µpod lancima junak pao, µzadovoyna reka, µna Veliki petak na tekstove Zmaja, M. DimitrijeviÊa, Jovana GrËiÊa Milenka, Pozdrav pevaëima, prilikom proslave tridesetogodiπwice Druπtva, a verovatno i pojedine pesme iz Liturgije i Opela, koje su tek posle wegove smrti spojene i izvoappleene u celini. Uspon srpske dræave krunisalo je i zlatno doba srpske muzike, pre svega horske. Stevan StojanoviÊ Mokrawac i Prvo beogradsko pevaëko druπtvo imali su u tome vodeêu ulogu. Mokrawac ( ) je prvi put kroëio u ovo druπtvo joπ kao gimnazijalac. Kada se potpuno opredelio za studije muzike, Prvo beogradsko pevaëko druπtvo je uëinilo mnogo da mu se obezbede finansijska sredstva za studije u inostranstvu (Minhen, Rim, Lajpcig). Po konaënom povratku u Beograd Mokrawac je postao dirigent hora i na tom mestu je, pored svojih mnogobrojnih poslova i zaduæewa, ostao do poëetka Prvog svetskog rata i izbegliπtva u Skopye, gde je u pedeset devetoj godini æivota preminuo. VeÊinu svojih svetovnih i duhovnih kompozicija Mokrawac je premijerno izveo baπ sa Prvim beogradskim pevaëkim druπtvom na bogosluæewima u Sabornoj crkvi u Beogradu i na mnogobrojnim javnim koncertima. ImajuÊi uz sebe taj dragocen i neponovyiv instrument hor sabranih, ali vremenom i odnegovanih glasova kompozitor je mogao da se usavrπava i stvara izvanredne kompozicije u kojima je iskazao svoj veliki talenat i predstavio

87 87 Jubileji nasleappleeno, sakupyeno i istanëanim ukusom odabrano naπe tradicionalno, narodno i crkveno, muziëko blago. Beogradsko pevaëko druπtvo na izletu (kroz erdap u Negotin, 1892?) Pod MokrawËevim rukovoappleewem hor je pevao u mnogim gradovima Srbije. Inostranim turnejama Druπtva, koje je Mokrawac, uz ne male napore, organizovao u saradwi sa diplomatskim predstavnicima Krayevine Srbije, pripada posebno mesto ne samo u istoriji srpske muzike, veê i u istoriji naπe diplomatije. ZadivyujuÊa je niska gradova koje je hor pohodio i u kojima je sa velikim uspehom pevao MokrawËeve, ali i kompozicije drugih srpskih i inostranih autora, pronoseêi tako slavu relativno mlade srpske horske pesme i izvoappleaπtva. Pevali su na Cetiwu pred kwazom Nikolom PetroviÊem, diplomatskim korom i publikom; u Dubrovniku prilikom otkrivawa spomenika pesniku Ivu GunduliÊu; zatim u Skopyu i Solunu. U Budimpeπti je πtampa sa velikim pohvalama propratila koncert hora iz Beograda. Gostovawem u Sofiji, uspostavyeni su prvi kontakti sa Bugar-

88 Jubileji 88 Beogradsko pevaëko druπtvo u Skopyu godine skom posle sukoba Zaslugom naπeg poslanika dr Vladana orappleeviêa gostovali su u Istambulu (Carigradu), gde su pevali u sali jednog pozoriπta i na dvoru sultana Abdul Hamida II. Tom prilikom je Sultan prvi put Ëuo horski izvedenu tursku himnu, i to u MokrawËevoj harmonizaciji, a zamolio ih je tom prilikom da otpevaju i srpsku himnu µboæe pravde. Na povratku su ponovo gostovali u Bugarskoj, ovog puta u Plovdivu. Zaslugom konzula Branislava NuπiÊa pohodili su Prizren, tada joπ uvek u Otomanskoj carevini. Sledi putovawe u daleku Rusiju Petrograd, Niæwi Novgorod, Moskva, Kijev gde su pevali na bogosluæewima i koncertima. U NemaËkoj, u Berlinu, odræali su koncert u korist sirotiwe, kojem su prisustvovali Car i Carica, u Lajpcigu su koncertirali u Albertovoj dvorani, a u Drezdenu u zgradi Ëuvene Krayevske opere i na dvoru Saksonskog kraya. O Ëitavoj

89 89 Jubileji turneji veoma je opπirno pisala nemaëka πtampa. Druπtvo je pevalo i prilikom proglaπewa kwaza Nikole za kraya, a gostovali su i u Mostaru, Sarajevu, Splitu, ibeniku, Zadru, Trstu, na Rijeci, u Zagrebu. Bile su to ne samo umetniëke turneje, veê i diplomatske misije πirokog znaëaja, moæda i veêeg politiëkog delovawa, barem na ovim prostorima, nego πto su u naπem vremenu aktivnosti UNICEF-ovih ambasadora kulture. Proslava pedesetogodiπwice Druπtva (1903), na kojoj su uëestvovala dvadeset dva hora iz Srbije i Austrougarske, kao da je simboliëno predstavyala poëetak kraja najslavnije epohe Beogradskog pevaëkog druπtva. Mokrawac je u deceniji pred Prvi svetski rat pobolevao, sve mawe je komponovao, a nije bio spreman ni za Ëesta putovawa. U horu su ga Ëesto zamewivali, ili su mu pomagali, mlaapplei dirigenti, Hinko Maræinec i buduêi naπi veliki muziëari Stanislav BiniËki i Miloje MilojeviÊ. Stanislav BiniËki ( ) Miloje MilojeviÊ ( ) Uprkos sloæenih istorijskih prilika nagoveπtaj novijih umetniëkih strujawa prodirao je i u muziku, koja je uvek i na ovim prostorima kasnila za drugim umetnostima. Napredak muziëkog πkolstva i izvoappleaπtva u Srbiji, Ëemu je u velikoj, moæda najveêoj meri, doprinela MokrawËeva muziëka πkola, omoguêili

90 Jubileji 90 su izvoappleewa velikih vokalno-instrumentalnih dela Perosija, Dvoræaka, Griga,»ajkovskog, u kojima je i hor Beogradskog peva- Ëkog druπtva mogao da uëestvuje. Moderniji muziëki jezik u delima mladih srpskih kompozitora KowoviÊa, HristiÊa, MilojeviÊa nagoveπtavao je promene do kojih Êe u mnogo veêoj meri doêi tek posle Prvog svetskog rata. PoËetak tog straπnog rata i MokrawËeva smrt u izbegliπtvu u Skopyu 1914, oznaëili su kraj jedne izvanredno znaëajne epohe u naπoj dræavnoj, ali i kulturnoj, pa i muziëkoj istoriji. Epoha u kojoj je stvorena nova srpska dræava Kneæevina, a potom Krayevina Srbija, ubrzano je stvarala sve graappleanske institucije. Meappleu institucijama prosvete, nauke i kulture, vaæno mesto pripada i Prvom beogradskom pevaëkom druπtvu. U muzici tu epohu karakteriπe stvarawe mostova kojima je tradicionalna srpska umetnost povezivana sa evropskim muziëkim nasleappleem. Ne stide- Êi se sopstvene tradicije i profesionalne nespremnosti, naπi muziëari su sa velikim æarom usvajali jezik, oblike i æanrove zapadnoevropske muzike, unoseêi u wih dragocene elemente tradicionalnog muziëkog nasleapplea. Smelo koraëajuêi neverovatnom istorijskom preëicom, pojedinci su dosegli izuzetno visok umetniëki domet, stvarajuêi dela neprolazne lepote (duhovna muzika, solo pesme, Rukoveti, µkozar ). Posleratni period doneo je æivot u novoj, po mnogo Ëemu razliëitoj, prostorno neuporedivo veêoj mnogonacionalnoj dræavi Krayevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Krayevini Jugoslaviji. U periodu izmeappleu dva svetska rata najupeëatyiviji je u Prvom beogradskom pevaëkom druπtvu bio rad Koste P. ManojloviÊa, koji je sa horom radio od dolaska sa studija u Oksfordu pa sve do godine. ManojloviÊ je pripremao stilski osmiπyene programe, izvodio je i kompozicije renesansnih majstora, πtampao programe sa tekstovima prevedenim na srpski jezik, kako bi sluπaoce i pouëavao. On je duboko bio odan svome uëiteyu Stevanu Mokrawcu, pa se i u radu sa pevaëkim druπtvom trudio da saëuva uspomenu na wega. Osnivawem Juænoslovenskog pevaëkog saveza ispunio je MokrawËev neostvareni pokuπaj, a 75. godiπwicu Druπtva organizovao je po uzoru na onu iz 1903, ali sa mnogo mawe horova. Posle ManojloviÊa, Hor je godinu dana uspeπno vodio vrsni

91 91 Jubileji hrvatski dirigent Lovro MataËiÊ, Ëije su kasnije ozbiyne mrye u æivotnim i politiëkim opredeyewima bacile senku na nekada uspeπan rad u Beogradu. Lepe uspehe sa horom postigao je i kompozitor Predrag MiloπeviÊ, koji ga je Ëak doveo do prve nagrade na takmiëewu horova u Budimpeπti godine. U saradwi sa Orkestrom garde izvoappleena su u to vreme i vokalno-instrumentalna dela savremenih srpskih i jugoslovenskih kompozitora. Kompozitori πkolovani tokom i posle rata u velikim evropskim centrima, osnivawe Opere i Filharmonije, dolazak mnogobrojnih ruskih umetnika izbeglih iz Rusije tokom revolucije, uticali su na muziëki æivot prestonice, a i na stvaralaπtvo samih kompozitora. Ono πto znamo o radu Prvog beogradskog pevaëkog druπtva u tom vremenu skuëeno je, pa i povrπno. Druπtvo koje je nekada uæivalo pokroviteystvo i naklonost krayevske kuêe ObrenoviÊa, posebno krayice Natalije, u Prvi svetski rat je uπlo pod pokroviteystvom kraya Petra I KaraappleorappleeviÊa, a Drugi svetski rat je saëekalo pod pokroviteystvom kraya Petra II KaraappleorappleeviÊa. Naæalost, u SocijalistiËkoj Jugoslaviji je kao graappleanska i crkvena institucija bilo u veoma nepovoynom poloæaju, koji je Ëak pretio gaπewem Druπtva.»lanstvo je smaweno, svedeno na mali broj uglavnom starijih pevaëa. Meappleu poærtvovanim dirigentima, koji su i u takvim Prvo beogradsko pevaëko druπtvo je na poëetku 20. veka imalo ideju da stvori µumetniëki dom. Na mestu danaπweg Doma vojske, tadaπwi kray Aleksandar ObrenoviÊ je postavio kamen temeyac. Naæalost, ovu lepu nameru osujetila su tragiëna dogaappleawa, smena dinastija i potom balkanski i veliki svetski rat. Tako ni danas, jedan vek kasnije, u naπoj prestonici ne postoji sliëan µdom u kojem bi bila pohrawena i javnosti predstavyena muziëka proπlost i sadaπwost ovog naroda, pa ni riznica najstarijeg beogradskog muziëkog druπtva. Jedini otvoren muziëki legat u Beogradu je legat Josipa Slavenskog, nedavno ukyuëen i u jednu svetsku asocijaciju. StankoviÊ, MarinkoviÊ, Mokrawac, BiniËki, KowoviÊ, HristiÊ, MilojeviÊ i mnogi drugi naπi kompozitori, ali i izvoappleaëi, muziëki pedagozi, pisci i istraæivaëi, Ëak i oni koji su svoje rukopisne zaostavπtine ostavili ovom gradu, ostali su skriveni od oëiju savremenika i πire kulturne javnosti. Nadajmo se da Êe ipak jednoga dana lepa zamisao o osnivawu µumetniëkog doma potekla pre jednog veka iz Prvog beogradskog pevaëkog druπtva naêi svoje poklonike, darodavce i izvrπioce.

92 Jubileji 92 Neostvareni projekat UmetniËkog doma Mokrawac uslovima radili sa horom, nalazimo ime izvanrednog Svetolika PaπÊana-Kojanova, uz uglavnom mawe afirmisane muziëare (Aleksandar Gavanski, Luka GavriloviÊ, Dragomir RadivojeviÊ). Nedostatak prostorija, nekoliko seyewa i permanentan, naæalost opravdan strah da Êe nove vlasti ili ovlaπêeni pojedinci, neprijateyski raspoloæeni prema joπ jednoj graappleanskoj instituciji, pokuπati da zaplene, a potom i uniπte bogatu arhivu i nototeku, uëinili su svoje. Ako tome dodamo i naπ nacionalni nemar prema proπlim stvaraocima i delima, biêe nam potpuno jasno zaπto tek danas uoëi stopedesete godiπwice Druπtva ulazimo u posao sreappleivawa arhivske graapplee i nototeke, koja je joπ davne godine sadræala 270 naslova. Tek po obavyawu ovog osnovnog posla biêe moguêe da se na osnovu neposrednih izvora sagleda i predstavi rad Druπtva u periodu izmeappleu dva svetska rata, posebno wegova bogata izdavaëka delatnost, da se vidi wegovo Ëasno i dostojanstveno pretrajavawe u oba svetska rata, potom posrtawe i stradawe u novoj socijalistiëkoj dræavi i lagano oæivyavawe samo pojedinih wegovih funkcija u posledwoj deceniji 20. veka.

93 93 DUHOVNO BLAGO BOÆI NI TROPAR Dragan RadoniÊ Glas Ëetvrti Roappleewem Tvojim, Hriste Boæe naπ, zasija svetu svetlost razuma, u kojoj oni, koji se zvezdama klawahu, od zvezde

94 Duhovno blago 94 nauëeni behu da se poklone Tebi, suncu pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka. Gospode, slava Ti! BOÆI NI KONDAK Glas treêi Djeva danas Natprirodnoga raapplea, a zemya peêinu

95 95 Duhovno blago pruæa NepristupaËnome. Anappleeli sa pastirima slavoslove, a mudraci sa zvezdom putuju jer se radi nas rodi Dete mlado, preveëni Bog. BOÆI NA HIMNA SLAVA VO VI WIH BOGU

96 96 NARODNO BLAGO SNIJEG PADE

97 97 LITERARNE STRANE PESME Nebojπa IgwatoviÊ ELEGIJA Nemirna duπa gori SeyaËki bunt i ponos nose me ka crkvenom bregu u selo, gladijatorski boj da bijem. Æivot stavih u torbu πarenicu πto miriπe na livadsko cveêe, bosiyak, tamjan i voπtanicu, na rakiju, vino, hleb i proju. U trku bojnog poya Rafale stihova ispayujem. Trube anappleeoske æalosno jeëe, u boæjim hramovima sveci plaëu, hadski gromovi tutwe.

98 Literarne strane 98 Pyusak straha u juriπu zaustavi vreme elegijskoj bici, koπmaru zemayskom. Sa crkvenog torwa zvona odzvoniπe svrπetak. Na seoskom drumu skidoh πajkaëu, poklonih se gospodu i s anappleelima otpevah opelo svoje. SKADARLIJSKE MARGINE Na raskrπêu Ëojstva i Ëasti beogradska noê ukleta, mukla, duboka kao dno Save i Dunava na uπêu. NoÊ gluvarewa, provoda, Opijawa do zaborava. NoÊas zaboravyam dobre i zle kobi, suze ikona, plam sveêa, miris tamjana i bosiya, reëi svetih liturgija i jevanappleeya u svetiliπtima. OseÊam heretsko, Ëaappleavo blaæenstvo. NoÊ i ja posrêemo Kaldrmom pijanom.

99 99 Literarne strane Skadarlijska noê je pesma otkaëena kao i moja duπa. U ponoê najveêe slutwe predskazawe nad Nebojπom kulom niπta mi ne znaëi. Opijam se Ëemerom pelina i pyujem kao prostak na ambicije bekrije u skadarlijskim kafanama. Starogradski akordi virtuozno jecaju, kao anappleeli pjevaju stare violine. S tom pjesmom tiho umirem kao gradski kloπar, kao boem upucan u zadwe noêne sate. PROGORELO NEBO Ponor pakla otvorio svoje grotlo Iz vatrene oluje izleteli crni jahaëi apokalipse. Gradove razruπiπe, umove razoriπe, u korene i gene otrov propasti stresoπe.

100 Literarne strane 100 Korov, seme nesreêe i smrti posejaπe s krvavim ehom strave u brazde zore. Divyi jahaëi, vandali novodobni, ko bië boæji iπibaπe duπu, kazniπe svet. Yubav bolno grca u grudima, u yudima ledenih srca. U boπëi od iskona hleb, so i vino sad u svetograppleu. U hramovima, u svetiliπtima duha odjekuje plaë sveπtenika i svetaca pred sruπenim ikonostasima. Progorelo nebo nad Triglavom. Pod Ayaæevim stupom jutro ostalo bez osmeha.

101 101 Literarne strane NARU»I U PESMU SeπÊu danas bez treme radno za ekranizirani stol i naruëiti raëunaru: Daj mi pesmu! Pemu yubavi bitisawa Êefa i meraka. Pesma neka ima epiteta, metafora, sinonima, erotike, i druge poetske kozmetike. I dobiêu pesmu kristalno Ëistu, po svim pravilima lingvistike, po zakonima stiha i rime. DobiÊu lepu pesmu za doktore, retoriëare, kwiæevne kritiëare i wihove varijacije.

102 Literarne strane 102 Zame pesnika ta pesma biêe bez duπe, hladna, proraëunata, dim i magla.»itam SUDBINU NoÊ me bezduπno stisla. Tugu u srcu cigaretnim dimom podgrevam. Duπa luta po tiπini. Oæiyci uspomena zaboleπe u bespuêu otuappleewa. Uz drhtaj plamena sveêe noêas svecima svoju sudbinu Ëitam.

103 103 Literarne strane NA MARGINAMA DIJASPORE Pradedovski dusi u procepu vekova lelujaju se sa mnom na marginama dijaspore. VraÊam ti se na pegazu, prozebao sokolar; kao dete u majëino krilo. HodoËastim æiêu otaqbine da budem potomak da bih bio predak. TOPLICO, REKO Toplico reko, biserna vodo, lepotice! Toplico, pesmo boæanske doline. U tebi nema mesta za laæne svece ni za veπtaëku vatru poezije.

104 Literarne strane 104 U tebi sveci bosonogi marπiraju ikonostasom uz zvon zvona, liturgiju, svetkovawe, slavye i frulice raspevane. Kola narodna µbre u tebi vezena iz setnog meraka, pesme, vina, yubavi i topline. KAD ZA UME BAGREMOVI Iz tuappleine umoran u rodno selo doappleoh. Ponosan kao orao po poyima i breæuycima pogledom kruæim. Praπwavim sokakom prolazim. Kao deëarac radoznalo zavirujem i pozdravyam poznate, izanappleale stvari.